STARS AT NOON

Imam jednu dobru i jednu lošu vest. 

Dobra vest. Posle sjajne uloge u seriji MAID, Margaret Qualley ima glavnu ulogu u filmu koji će biti prikazan na FESTu.

Loša vest. Film je režirala Claire Denis.

Srećom, kao što nas uči niko drugi do Michelangelo Antonioni u filmu PROFESSIONE: REPORTER, nema ništa toliko problematično u evropskom filmskom umetniku što ne može da izleči veliki holivudski glumac.

Margaret Qualley uspeva da iznese ovaj film, iz nemalu pomoć veoma visprene scenarističke adaptacije romana Denisa Johnsona na kojoj su radili Andrew Litvack koji je u Kanu prošle godine pored ovog filma imao i seriju IRMA VEP i Lea Mysius koja na istom izdanju ovog festivala imala jako zanimljiv film LES CINQ DIABLES.

Dijalozi su neobično duhoviti, ponekad apsurdni čak, do tačke da podsete na Billy Wildera i njegove scenarije gde se komedija dešava u teškim političkim okolnostima. Film nije komedija, pre svega je to egzistencijalistička melodrama, psihološka studija izvedena na kosturu trilera, ali ne napušta me utisak da je vrlo duhovit.

Dok Claire Denis bez obaziranja na strpljenje publike, celih sto trideset i kusur minuta ne može da se do kraja opredeli koji je tačno motiv iz romana zbilja zanima, Margaret Qualley uspeva da učini da sve ovo postane atmosferični film o liku kome se pak zbiva neka čudna parafraza romana Grahama Greenea, pa čak možda i pomenutog Antonionijevog filma.

Ponekad tako dominantno glumačko ostvarenje ume da nadraste film, kao recimo u slučaju Angele Winkler u DIE VERLORENE EHRE DER KATHARINA BLUM, ali ovde je povuklo ceo film u pravom smeru.

Zanimljivo je da je pre tri godine po romanu Joan Didion snimljen film THE LAST THING HE WANTED u kome je Anne Hathaway i bukvalno preuzela Nicholsonovu rolu iz REPORTERa, i sa zapletom koji je praktično rimejk osnovnih postavki tog filma, i to ne u odnosu BLOW UP i BLOW OUT, ali sa vrlo jasnom referencom. Taj film je nepravedno otpisan kao projekat koji je zvezda snimila iz sujete bez ikakvih kvaliteta, što nije bilo sasvim tačno. FIlm jeste snimljen jer se pustilo mašti na volju ali je bio zanimljiv.

Margaret Qualley je daleko od toga da je takvo ime kao Anne Hathaway danas, i ovaj film je više tu da je afirmiše nego da joj služi za njeno dokazivanje da može da snima šta joj pada na pamet, međutim, ono što pruža pokazuje da je zrela kao zvezda koja lako može da preraste materijal.

Claire Denis je oslanjajući se na roman Denisa Johnsona, i pomerajući ga iz epohe nikaragvanskog konflikta u savremenu Nikaragvu, rizikovala da film izgubi svoju političku oštricu, iako i danas tamo ima velikih problema. Međutim, ono što je dobila jeste ta maltene apstraktna hunta koja u maniru egzistencijalističkog romana sprečava junake da se nekako izbave.

Film je snimao Eric Gautier, majstor da napravi propulzivnu fotografiju. Koliko god da je Claire Denis sklona da ga utupi, on ipak uspeva da učini da se osete atmosfera i kretanje.

Iako izlazi neposredno iza tog filma, STARS AT NOON nije isti slučaj kao STILLWATER, film sa holivudskom zvezdom izveden u francuskom stilu, i ne treba da vas zbuni epizoda Johna C. Reillyja koji je preko filma LES COWBOYS poveznica sa tim novim talasom euroamerikane. Ovo je ipak nepogrešivo evropski film u kom su angažovani američki glumci.

STARS AT NOON svakako treba pogledati na velikom ekranu, kao ne samo bezbolan, već i vrlo prijatan uvid u to šta se prošle godine zbivalo u Kanu, i jedan zanimljiv para-triler sa izvrsnom glumicom u centru.

* * * / * * * *