JENGA, ČUDNA IGRA

JENGA, ČUDNA IGRA Nikole Končarevića drugi je naslov iz proizvodne linije Apollon naslova koje nadgleda Slobodan Šuljagić. Ovaj film ima jednu uspelu i jednu neuspelu dimenziju, ali to ga nažalost ne čini polovično uspelim već frustrirajućim. Naime, na nivou filmske priče, pa i samog scenarija Aleksandre Mrđen i Nikole Končarevića, pod supervizijom Ivana Velisavljevića, ovo je jedan solidan omladinski film, u osnovi romantična komedija iz studentskog života. Međutim, praktično nemoguće je snimiti omladinski film, koji je po definiciji repertoarski, i traži publiku, bez ikakvog obaziranja na to kako će junaci u njemu izgledati, u kakvim ambijentima se dešava, kako slika deluje itd.

Nažalost, JENGA, ČUDNA IGRA je film koji zastrašujuće loše izgleda. Produkcioni dizajn je u minusu a Končarević sve režira u jednom relativno strejt maniru, dakle kao jedan onako konvencionalan "pričam ti priču" film, a on u ovom žanru prosto mora imati dinamiku unutar kadra, u koloritu, izgledu itd. Možda je ovako sirova fotografija koja ne priliči ni bolje snimljenom prilogu iz BEOGRADSKE HRONIKE mogla imati smisla u nekom drugom konceptu, u kom je postupak bitno drugačiji, ali ovde je to potpuni promašaj.

Mladi glumci koji su okupljeni u filmu su nepoznati. Ali, nepoznati su i stari glumci. A u Srbiji neko kada dođe u određene godine i bavi se glumom, nije slučajno nepoznat. Ima nekog razloga. I te razloge ovde itekako vidimo.

Kad je reč o mladim glumcima, oni su nažalost ostavljeni u groznim kostimima, u očajnoj scenografiji i jezivo snimljeni, na jednoj estetskoj vetrometini. Tako da može se reći da su čak i dosta dobro odigrali, a u tome im je pomogao tekst koji je prosto solidan, ima početak, sredinu, kraj, glavu i rep, ima gegove, ima odnose. Samim tim je šteta što sve to nije ozbiljnije produkciono postavljeno.

JENGA, ČUDNA IGRA je možda profilisana da bude debi za neke mlade autore ali rekao bih da su oni ovde brutalno iznevereni u produkciji.