THE KING'S DAUGHTER snimljen je po romanu Vonde McIntyre i jedan od adaptatora bio je James Schamus, nekada poznat kao guru iza Focus etikete i tek povremeni scenarista. To je atipicčno jer je ovo na kraju koji je režirao Sean McNamara, čovek koji prevashodno radi filmove namenjene za decu, koji po izgledu deluju da su za bioskope ali koji obično završavaju na TVu ili Vu ili VODu.
McNamarina specifičnost je u tome što je on sagradio reputaciju u tom svetu porodične zabave koje je u Americi vrlo zahtevan kad je reč o imidžu autora i ostalim radovima, i zato iziskuje maksimalnu posvećenost. U nekim svojim filmovima McNamara povremeno radi sa poznatim glumcima, recimo najveće ime koje mi pada na um je Marisa Tomei, ali ovde on ima i Piercea Brosnana u ulozi Louisa XIV i Williama Hurta kao kardinala i Kayu Scodelario kao Kraljevu ćerku.
Roman spada u domen vernovske fantastike ako je suditi po filmu. Naime, posle neuspelog atentata ali opasnog ranjavanja, Louis XIV šalje ekspediciju da pronađe Atlantidu i donese mu tajnu večnog života. I oni to zaista i učine, otimaju morsku sirenu sa idejom da mu u nekom ritualu prenesu njenu energiju večnog života i tom prilikom je žrtvuju.
Louis ipak ne računa da će se njegova kćer sprijateljiti s morskom sirenom i osloboditi je.
Film je raskošan, povremeno duhovit, ali u njemu se ipak oseća da iako je iznad nekog DTV užitka svakako nije pravi film fantastike smešten u epohi, namenjen bioskopima. Duh malog ekrana provejava prosto kroz razne detalje bilo da su to prekratke ili nesavršeno izvedene scene sa efektima, bilo da je to naracija koja je u toliko jakom tempu da ne da filmu da "diše" ali mu daje da se snimi i jeftinije i sa malim umaranjem zvezda.
To ne znači da nije vidljiv neki trud i uveren sam da THE KING'S DAUGHTER apsolutno ima svoje mesto pre svega na televiziji u nekom porodičnom terminu. Ipak, ko ode u bioskop očekujući punokrvnu bioskopsku fantastiku sa Brosnanom i Hurtom dobiće tek njen deo.
* * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment