Christian Tafdrup postigao je veliki uspeh sa filmom SPEAK NO EVIL i rekao bih da to nije nezasluženo. Reč je o vrlo zanimljivom i atipičnom trileru koji deo kritike - ne bez argumenata - smatra hororom u kom se jedna naizgled mentalitetska dramedija lagano pretvara u priču strave.
Zaplet je jednostavan, bračni par iz Danske upoznaje par iz Holandije. I jedni i drugi imaju dete približnih godina, provode neko vreme zajedno na odmoru u Italiji a onda ih mesecima kasnije, Holanđani pozivaju u posetu. U gostima, međutim, Danci osete da su Holanđani nekako lišeni socijalne imaginacije i manira na koje su navikli...
Sve dalje od ovoga razotkrivalo bi kuda priča ide dalje, ali tamo kada krene nudi veoma zdravu dozu napetosti i brutalnosti, i to je dobro izvedeno, ali to su segmenti koji su savladani. U tom segmentu Tafsdrup nema čega da se postidi pred Josephom Rubenom iz najboljih dana, kad je reč o napetosti među ljudima u jednom domaćinstvu, niti od nekih horor majstora kad je reč o nasilju.
Međutim, ovaj dramski build up je ono po ćemu se SPEAK NO EVIL razlikuje. Slično drugim pričama koje crpe svoju tenziju, bilo humorističku bilo drugu iz socijalnih odnosa, iz ponašanja junaka u odnosu na norme, stid i očekivane socijalne propozicije, tako se i ovaj film postavlja kao jedna studija raznih opterećenja modernog čoveka u odnosu na pitanje kakav utisak će ostaviti u svojoj okolini. Tu su i razmažena deca, i razne kulture brige o ljudima oko sebe koje su zapadni svet učinile manje zrelim, manje otpornim a nisu pomogle da se osete bolje i srećnije.
Time se gradi jedan milje u kom imamo junake koji nisu tipičan materijal za horor okolnosti kao žrtve, i antagoniste koji jesu tako profilisani i snalaze se savršeno u savremenom zapadnoevropskom miljeu, okrećući njegove poštapalice protiv sebe samog.
Tafdrup verovatno nije imao to na umu, uostalom ne bi ni smeo u ovo vreme tako nešto da pomisli, ALI ovaj film je jedna mala studija etnosuicidalnosti moderne zapadne Evrope i smrtnom ishodu koji je upravo čeka zbog svih newagey budalaština kojima su zamenili neke ustaljene manire i normalno rezonovanje.
Stoga, ovaj film se može čitati i kao jedna iznenađujuće desna vizija sveta, iako će to verovatno autori iz sve snage odbijati. U svakom slučaju, dugo nisam video ovako zanimljiv danski film.
* * * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment