DUGO PUTOVANJE U RAT Miloša Škundrića je dvočasovni dolumentarni film o okolnostima i događajima koji su doveli do Prvog svetskog rata. Film je sveobuhvatan i zahteva strpčjivog gledaoca. Međutim, kad je reč o informacijama koje film nudi, ovo je svakako vrlo blisko definitivnom dokumentarističkom obuhvatanju teme.
Ono što bi se moglo izneti kao ključna strukturalna primedba jeste obim informacija koje su date. Film zahteva vrhunski zainteresovanog i vrhunski koncentrisanog gledaoca pošto ulazi baš u korene političkih procesa koji su doveli do Velikog rata a zatim samim tim blikovali i ostatak dvadesetog veka.
Zahvat je dakle dubok, obim materijala je veliki a na taj izazov Škundrić nije uvek odgvorio na najveštiji način u pogledu dramaturgije. Za početak, problematika oko Bosne se mogla reducirati u pogledu detalja, i tu je verovatno bilo dovoljno izneti samo osnovne premise. Zatim kroz ceo tok filma, iznosi se veliki broj imena iako je u mnogim slučajevima dovoljno reći samo funkciju ljudi o kojima se govori jer zapravo vrlo mali broj ličnosti, imenom i prezimenom ima protagonizam. Ona publika koja voli da upamti ime u nadi da će kasnije “zaigrati” u najvećem broju slučajeva ostaje uskraćena za payoff.
U pogledu praćenja hronoloogije film je najefikasniji. Naravno, u pokušaju da logično izloži poziciju svih sila, povremeno trokira ali to je dramaturški najupešnije savladan izazov.
Sve moje primedbe su prevashodno usmerene na estesku zaokruženost filma kako bi postigao maksimalan efekat. Međutim, u svakom slučaju materijal koji je ovde skupljen i predstavljen jeste dragocen.
Koncentrisanijem gledaocu mogu zasmetati ilustracije vremena u kojima nije bio izmišljen film urađene korišćenjem arhivskog filmskog materijala, dakle dokumentarnih snimaka iz nekog kasnijeg vremena ali verujem da taj “deretićevski” zahvat običnoj publici koja ne misli o takvim detaljima neće smetati.
* * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment