IZGREDNICI

IZGREDNICI Dejana Zečevića po scenariju Đorđa Milosavljevića, uz doprinos Milana Konjevića, možemo tretirati kao svojevrsni rip-off ili barem hommage RITMU ZLOČINA Zorana Tadića. Film se bavi praktično istom temom, pokušajem grupe sociologa da anticipiraju zločin, odnosno da ga kroz neke svoje prakse izazovu. U stilskom pogledu, film je takođe vrlo sličan, snimljen je crno-belo sa visokom estetizacijom novobeogradskih blokova u koje je smeštena priča. Ono što međutim nedostaje u ovom filmu jeste glumačka bravura u ravni one Fabijana Šovagovića u Tadićevom remek-delu.

Glumci nažalost nisu dorasli izazovu koji su pred njih postavili Zečević i pisci, i nisu izneli sve ono što je od njih zahtevao ovakav koncept. s druge strane, ovo je Zečevićev prvi pokušaj da snimi arty film i on ipak nema disciplinu niti suštinsko interesovanje za tu formu pa neke njegove estetizacije deluju usiljeno. Zečević naprosto nije reditelj koji misli na takav način, i uprkos tome što je evidentan trud da se napravi stilski zaokret, a takve stvari su retke u našem filmu i treba ih pozdraviti, na kraju krajeva ipak ne daje prave rezultate.

Razrešenje filma nažalost uspeva da degradira i ono što je dotle film preuzimao od Tadićevog suptilnog izvornika, i tone pod palpičnošću završnih preokreta.

IZGREDNICI uprkos brojnim i teškim nedostacima jesu osveženje unutar naše produkcije, ali nažalost u nekim širim okvirima istorije filma na ovim prostorima, ostaje utisak da RITAM ZLOČINA ne samo da nije dostignut već da je nedostižan. 

* * / * * * *