U sklopu pripreme za proslavu desetogodišnjice od izlaska izuzetnog diptiha Jean-Francois Richeta, pogledao sam film MESRINE Andrea Genovesa. Jacques Mesrine je bio velika inspiracija za francuske reditelje još od kada je 1977. izdao svoju autobiografiju. Zanimala su se za njega i imena poput Godarda, a žanrovski specijalista Michel Audiard je pisao scenario za film koji na kraju nije realizovan. Belmondo je želeo da ga igra a Yves Boisset i Alain Corneau su se interesovali za režiju. Na kraju je Langmann započeo svoj monumentalni projekat, prvo sa Barbetom Schroederom a na kraju sa Richetom, i u odabiru reditelja nije pogrešio.
MESRINE iz 1984. godine je jedan od dva rediteljska ostvarenja čuvenog producenta Andrea Genovesa. I uprkos tome što je ovo danas već zaboravljeni film, nije uopšte za potcenjivanje. Naime, Genoves je svestan zbog čega Mesrine nije uobičajeni šarmantni sociopata i prepoznaje njegov spoj tipičnog razbojničkog delovanja i širih političkih pretenzija. Nicolas Silberg koji igra Mesrinea nije harizmatiočna zvezda kao Belmondo ali ima neki specifilčan šarme, premda, ruku na srce, nije dovoljno upečatljiv da bi bio noseća uloga u filmu a naročito ne za ovako upečatljiv lik. No, Silbergova rola ima svoj integritet i poput celog ovog filma ima svoje mesto.
Dok je Richet podelio ovu priču na diptih u trajanju od četiri sata, Genoves je sve sabio u 104 minuta pa u tom pogledu ovaj film pomalo liči na jednu montažnu sekvencu u kojoj se "protrčava" kroz mnoge situacije. Film se otvara montažnom sekvencom Mesrineovog minulog rada pre nego što dođemo u period njegovog života u poslednje dve godine života ali ni u toj "dramskoj" fazi filma ne opada u pogledu tempa. Otud je meni možda pomoglo predznanje o Mesrineu koje sam stekao iz Richetovih filmova i novinskih članaka.
No, MESRINE po svom duhu ima nešto od one energhije i jednostavnosti Warner Bros gangsterskim melodrama iz tridesetih, a opet ima i onu direktnost francuskog političkog filma. Na kraju taj pakleni tempo u kom se sve izlaže, u spoju sa željom autora da uprkos ograničenjima osvetli sve aspekte priče, daje neki poseban integritet ovom ostvarenju.
Za razliku od Richetovih filmova, MESRINE nije klasik, nije film za sva vremena, ali jeste jedno vrlo zanimljivoi ostvarenje koje ima svoj autentični duh i ne može se zaobići kada se govori o filmovima o evropskim gangsterima.
* * 1/2 / * * * *
MESRINE iz 1984. godine je jedan od dva rediteljska ostvarenja čuvenog producenta Andrea Genovesa. I uprkos tome što je ovo danas već zaboravljeni film, nije uopšte za potcenjivanje. Naime, Genoves je svestan zbog čega Mesrine nije uobičajeni šarmantni sociopata i prepoznaje njegov spoj tipičnog razbojničkog delovanja i širih političkih pretenzija. Nicolas Silberg koji igra Mesrinea nije harizmatiočna zvezda kao Belmondo ali ima neki specifilčan šarme, premda, ruku na srce, nije dovoljno upečatljiv da bi bio noseća uloga u filmu a naročito ne za ovako upečatljiv lik. No, Silbergova rola ima svoj integritet i poput celog ovog filma ima svoje mesto.
Dok je Richet podelio ovu priču na diptih u trajanju od četiri sata, Genoves je sve sabio u 104 minuta pa u tom pogledu ovaj film pomalo liči na jednu montažnu sekvencu u kojoj se "protrčava" kroz mnoge situacije. Film se otvara montažnom sekvencom Mesrineovog minulog rada pre nego što dođemo u period njegovog života u poslednje dve godine života ali ni u toj "dramskoj" fazi filma ne opada u pogledu tempa. Otud je meni možda pomoglo predznanje o Mesrineu koje sam stekao iz Richetovih filmova i novinskih članaka.
No, MESRINE po svom duhu ima nešto od one energhije i jednostavnosti Warner Bros gangsterskim melodrama iz tridesetih, a opet ima i onu direktnost francuskog političkog filma. Na kraju taj pakleni tempo u kom se sve izlaže, u spoju sa željom autora da uprkos ograničenjima osvetli sve aspekte priče, daje neki poseban integritet ovom ostvarenju.
Za razliku od Richetovih filmova, MESRINE nije klasik, nije film za sva vremena, ali jeste jedno vrlo zanimljivoi ostvarenje koje ima svoj autentični duh i ne može se zaobići kada se govori o filmovima o evropskim gangsterima.
* * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment