ДВИЖЕНИЕ ВВЕРХ

ДВИЖЕНИЕ ВВЕРХ Antona Magerdičeva je najkomercijalsniji film u istoriji ruskih bioskopa. Film govori u sovjetskoj košarkaškoj reprezentaciji koja je renovirana posle poraza 1970. u Ljubljani i pripremlana za nastup na Olimpijadi 1972. godine. Naslednik Gomeljskog - Vladimir Kondrašin, doneo je nove metode rada, i uspeo da dovede SSSR na kraju i do zlata u Minhenu uprkos kontorverzama koje su pratile Olimpijadu i samo finale protiv SAD.

ДВИЖЕНИЕ ВВЕРХ je slično MONTEVIDEU krajnje slobodno u interpretaciji činjenica, pa sve što vidimo u ovom filmu možemo tumačiti krajnje uslovno, neki događaji su ispremetani, neki su izmišljeni, neki su pojačani radi izgradnje tenzije, međutim vredi naglasiti da je ovo do sada unikatan film po tome što govori o sportskom uspehu ostvarenom 1972. u Minhenu. Većina drugih filmova na temu ove Olimpijade govorila je o masakru. Magerdičev se dotiće masakra, i on igra značajnu ulogu u ovoj priči, ali krajnja tema je ipak sportski uspeh.

Iskusrvo koje sam imao na MONTEVIDEU koji je imao vrlo slične estetske zahteve i komercijalne aspiracije, čini da ДВИЖЕНИЕ ВВЕРХ vidim kao izuzetno uspelo urađen posao. Ruku na srce, iako faktografija nije do kraja ispraćena, ovaj film je “suštinski” istinit, i uprkos trajanju od 132 minuta vrlo dimaničan, sa sve rekonstrukcijom finalne utakmice play by play. Uprkos tome što ljubitelji košarke znaju ishod finalne utakmice, ona je i dalje uzbudljiva za gledanje i ne kvari je činjenica da je košarkaška akcija malo urađena na steroidima po uzoru na stare Nike reklame koje su donosile estetiku sportiste koji dominira. Tako i ovde Rusi povremeno kucaju kao što to radi Lebron a ne kako su to radili igrači onog doba, ali svakako je sve mnogo autentičnije urađeno nego što smo navikli.

Ljubitelji NBA će se obradovati tome što prominentnu ulogu u utakmici sa Amerikancima ima tada mladi koledž igrač, kasnije čuveni trener Doug Collins. Doug je poznat kao ljubitelj tvrde igre i verujem da bi bio srećan da vidi sebe u ovom filmu gde je prikazan kao tvrdi ljubitelj prljave igre koji ima dosta talenta.

U tom smislu interesantno je kako ДВИЖЕНИЕ ВВЕРХ ne podilazi rasnom stereotipu da Amerikanci dominiraju jer imaju fizički superiorne crnce. Čak naprotiv, jedna od najsimpatičnijih scena jeste susret ruskih reprezentativaca sa uličnim hustlerima u Njujorku koji ih naravno oderu i kasnije imaju komičnu funkciju u filmu.

Magerdičev gradi spomenik sovjetskoj školi košarke sa naročitim akcentom na Sergeja Belova, Modestasa Paulauskasa i Aleksandra Belova čija je tragična sudbina detaljno antivipirana u ovom filmu.

Pri početku filma ima jedna scena u kojoj Sovjeti brišu pod sa našom reprezentacijom na Eurobasketu 1971. i to su bili oni “prvaci sveta” iz Ljubljane godine. Na sličan način i ДВИЖЕНИЕ ВВЕРХ briše patos filmom Darka Bajića BIĆEMO PRVACI SVETA i uprkos svim poetskim nadogradnjama i istorijskim improvizacijama, Magredičev snima nedostižno ostvarenje u odnosu na to.

Magerdičev se pokazuje kao pouzdan realizator i rukovodilac jedne ambiciozne produkcije. Film je visokoestetizovan, sa dosta napadnih ali efektnih rešenja, krajnje konvencionalnim dramskim scenama koje funkcionišu u ovoj vrsti populističkog izraza. Za Magerdičeva ne možemo reći da je u ovom filmu izgradio osobeni autorski izraz ali ДВИЖЕНИЕ ВВЕРХ je svaako jedan glamurozan i solidan “narodni film”.

ДВИЖЕНИЕ ВВЕРХ je opravdano razvalio ruske blagajne a završna špica na kojoj se nepozvano pored košarkaša pojavljuju i drugi ruski olimpijski šampioni sugeriše da je možda ovaj film imao zadatak da se obrati frustriranoj publici koja zbog doping afera gleda svoje sportiste bez nacionalnih obeležja. Naravno, film nije mogao biti snimljen radi tog sentimenta ali špica je mogla biti korigovana i ne bi me čudilo da je Nikita Mihalkov kao producent filma prepoznao takvu potrebu. 

Voleo bih da čujem reakcije USA Basketballa na način kako su prikazani u filmu ali naročito me zanima izjava Douga Collinsa o tome kako je prikazan. Čak i ako se ispostavi da negoduje, uveren sam da mu se smeška brk.

* * * / * * * *