ES IS NICHT LEICHT EIN GOTT ZU SEIN je adaptacija Strugackih na čijoj špici su kao scenaristi potpisani reditelj Peter Fleischmann i čuveni francuski scenarista Jean-Claude Carriere u određenom pogledu može da se smatra i kao prva, nezvanična ekranizacija Mezieresovog i Christinovog stripa VALERIAN. Naime, ponegde literatura navodi Christina kao saradnika na scenariju, ali ono što je nesumnjivo jeste da je Mezieres bio angažovan kao dizajner i da je uticao na izgled ovog filma nastavlog u svojetsko-nemačko-francuskoj koprodukciji.
Strugacki su roman napisali i objavili 1964. dočim je strip VALERIAN ET LAURELINE krenuo 1967. no ostaje pitanje kada je prevod Strugackih postao dostupan na francuskom. Christin i Mezieres u svakom slučaju nisu Strugackim mogli biti inspiracija. No, u ovoj ekranizaciji, možemo prepoznati strukturu uobičajenih epizoda VALERIANa, recimo LES MAUVAIS REVES koji govori o putovanju agenta Valeriana u 11. vek gde treba da pronađe odbeglog stručnjaka za rekreativne snove. Dakle, i ovde imamo svemirtskog putnika koji sa Zemlje budućnosti dolazi na planetu gde ljudi žive kao u ranom Srednjem veku i dobija zadatak da beleži istoriju bez intervencija u njoj. Međutim, suočen sa nepravdama i sukobima svojstvenom tom stupnju razvoja, svemirski putnik se uključuje u trvenja potlačenog naroda.
Dizajn junaka je vrlo stripovski, odmah se po izgledu prepoznaje ko je kakav i koja mu je uloga u priči. isto važi i za interpretaciju srednjevekovnih kostima - oni su samo polazište da bi se napravilo nešto cool i sexy.
Međutim, sam film nije naročito cool i sexy. U pojedinim segmentima, fizička produkcija u pogledu lokacija pre svega, jeste impresivna i jasna je ozbiljnost produkcije, ali borbe su slabo realizovane, a ima ih i tempo je mogao biti jači. Kada se tome doda relativno jednostavna priča koja povremeno zbog određenih narativnih propusta postaje nejasna, onda je ovo mogao biti zanimliv spoj SFa i meidevalističkog fantasyja sa evropskim šmekom ali je ta prilika na kraju propuštena.
Roman Strugackih je iznova ekranizovan 2013. godine jer ovaj film očigledno nije prepoznat kao definitivna ekranizacija.
* * / * * * *
Strugacki su roman napisali i objavili 1964. dočim je strip VALERIAN ET LAURELINE krenuo 1967. no ostaje pitanje kada je prevod Strugackih postao dostupan na francuskom. Christin i Mezieres u svakom slučaju nisu Strugackim mogli biti inspiracija. No, u ovoj ekranizaciji, možemo prepoznati strukturu uobičajenih epizoda VALERIANa, recimo LES MAUVAIS REVES koji govori o putovanju agenta Valeriana u 11. vek gde treba da pronađe odbeglog stručnjaka za rekreativne snove. Dakle, i ovde imamo svemirtskog putnika koji sa Zemlje budućnosti dolazi na planetu gde ljudi žive kao u ranom Srednjem veku i dobija zadatak da beleži istoriju bez intervencija u njoj. Međutim, suočen sa nepravdama i sukobima svojstvenom tom stupnju razvoja, svemirski putnik se uključuje u trvenja potlačenog naroda.
Dizajn junaka je vrlo stripovski, odmah se po izgledu prepoznaje ko je kakav i koja mu je uloga u priči. isto važi i za interpretaciju srednjevekovnih kostima - oni su samo polazište da bi se napravilo nešto cool i sexy.
Međutim, sam film nije naročito cool i sexy. U pojedinim segmentima, fizička produkcija u pogledu lokacija pre svega, jeste impresivna i jasna je ozbiljnost produkcije, ali borbe su slabo realizovane, a ima ih i tempo je mogao biti jači. Kada se tome doda relativno jednostavna priča koja povremeno zbog određenih narativnih propusta postaje nejasna, onda je ovo mogao biti zanimliv spoj SFa i meidevalističkog fantasyja sa evropskim šmekom ali je ta prilika na kraju propuštena.
Roman Strugackih je iznova ekranizovan 2013. godine jer ovaj film očigledno nije prepoznat kao definitivna ekranizacija.
* * / * * * *
No comments:
Post a Comment