RED SPARROW

RED SPARROW je ekranizacija romana Jasona Matthewsa, nekadašnjeg operativca CIAe što od gledaoca, ali i čitalaca stvara određeno očekivanje nekakvog lecarreovskog ugođaja jer valjda čovek zna o čemu piše. Rezultat je nažalost film koji deluje kao da ga je pravio čovek koji apsolutno ne zna šta radi.

Matthewsov roman je adaptirao Justin Haythe, pisac koji nas je zadužio bizarnim promašajem Gorea Verbinskog A CURE FOR WELLNESS i u RED SPARROWu nastavlja istim Cinemageddon putem. Naime, kao što je Verbinski snimio film koji u sebi nosi nekog Euro-trasha, tako i RED SPARROW nosi jaku dozu Euro-trasha sa blagom dozom Eurospya i nažalost rezultat je film koji nije dobar iako je jako Cinemageddoničan.

Naime, RED SPARROW ima scenario koji je po svojoj čistoj kemp dimenziji pre namenjen nekoj parodiji nego ozbiljnom filmu, ili nekom masnom francuskom exploitaitionu borovčikovskog tipa.

Mladu i perspektivnu balerinu Boiljšoj teatra posl loma noge regrutuje njen stric, oficir FSB sa nerealizovanom incestuznom fiksacijom na nju da bude “Sparrow” iliti gtalna zavodnica u službi FSBa koji je produžio program KGBa započet u vreme Nikite Hruščov. Kako je stric tako eksplicitno zao i seksualno izopačen istaje predmet za ozbiljnu sprdnju, ali je još luđa činjenica sa neko FSBu šalje za reguta primabalerinu Boljšoj teatra, dakle javnu ličnost par excellence u zemlji koja ceni balet.

Da li treba naglašavati da ex-balerina koja je bratanica jednog od čelnih ljudi FSB teško uspeva da očuva cover?

Trening u školi za tajne agente KGBa u pogledu seksualnih veština nije prvi put iskorišćen u RED SPARROWu, videli smo ga recimo u seriji AMERICANS, ali ovde je po prvi put na liniji Marca Dorcela i serijala RUSSIAN INSTITUTE.

Jennifer Lawrence se ne usteže od toga da se skine, štaviše, vrlo je predata ulozi, i to stvari čini još bizarnijim i apsurdnijim jer deluje kao da misli da je ova budalaština vredna njene pažnje i truda. Iako film u svojih 140 minuta nikada nije dosadan, toliko je idiotski da ima sve primese career killera u sebi. Čini mi se da je to na vreme shvaćeno pa je PR mašina uključena i svemu pokušala da podari malo upmarket dimenzije, ali to ne pomaže osnovnom utisku.

Možda je ovaj SHOWGIRL nivu “masniće” mogao da prođe u rukama majsotra kao što je Paul Verhoeven ali Francis Lawrence nije reditelj koji ima nerv za tu vrstu treša. Lawrence je respektabilan hacker koji zna posao, i RED SPARROW je relativno uredno snimljen, ali u svemu ovome Lawrence ipak primarno izgleda kao žrtva, kako samovolje glumaca, tako i vervatno određene iluzije da bi i on mogao malo da se “omasti” od Haytheove “hrabrosti”.

Na kraju, Lawrence se ipak pokazao bolje od nesrećnog Verbinskog ali RED SPARROW nije baš visok domet u njegovom dosta “urednom opusu”.

Ko je otišao u bioskop misleći da zna šta će dobiti od filma JenLaw koji je režirao Francis Lawrence žestoko će se iznenaditi. Film je užasan ali je bez sumnje unikatan. Stoga ko voli potpuni eksces career killera, treba da ode da ga pogleda.

Aromofsky je jedno vreme želeo da snima ovaj film i sad iz ove vizure posle nesrećnog MOTHERa, deluje kao da je on projektovao sunovrat karijere kroz koji sada prolazi JenLaw.

Verujem da će RED SPARROW onda kada postane retro uspeti da stekne neki kultni status. Dotle ostaje sablažnjiv primer nekontrolisanog promašaja koji dolazi iz istog studija kao i A CURE FOR WELLNESS. 

* 1/2 / * * * *