David Ayer se na snimanju filma THE BEEKEPER ponovo povezao sa Kurtom Wimmerom i Gabrielom Beristainom, saradnicima sa filma STREET KINGS na kom je doduše bio potpuno drugi kontekst okupljanja. Tu se adaptirao spec Jamesa Ellroya, Ayer je još ulazio u svet režije i bavio se onim što najbolje zna.
Otud, STREET KINGS ostaje svojevrsni vrhunac za ovu trojicu veterana.
U međuvremenu je bukvalno kritika sahranila Ayera, Wimmeru su bogovi prodaje spec scriptova okrenuli leđa i sada su se našli na jednoj drugoj teritoriji - u nezavisnoj, niti studio niti strimerskoj produkciji u kojoj svaki dinar mora da se zaradi.
THE BEEKEEPER se može tumačiti kao Ayerova MEA CULPA jer u ovom ostvarenju pravi nešto što mu nije svojestveno i odustaje od svog stila.
Iako primarno scenarista, Ayer ovde snima Wimmerov cenjeni spec i uprkos tome što je njegov grungy lived-in stil postao maltene predmet parodije koliko je prepoznatljiv (setimo se, Max Landis je nazvao BRIGHT svojim ayerovskim skriptom pre nego što ga je Ayer zbilja i radio) ovde se bavi jednom ipak estetizovanom franchise-initiating pričom kakva bi pre bila svojstvena baš Guy Ritchieju recimo ili Dougu Limanu. Naravno, navodim dva najjača imena.
Međutim, ovde je radi Ayer i zbilja dosledno poništava sebe u tom procesu. Ovo ne liči na Ayerov film ni na prvi ni na bilo koji drugi pogled. Da li on ume da radi to što nije njegova specijalnost? Pa u suštini ne, THE BEEKEPER je solidno rediteljski ispraćen ali je daleko od najbolje moguće verzije ovoga.
Pa ipak, na neki način, Ayer je bogatstvo ovog filma.
Naime, Ayer je uspeo svojim imenom ali ipak i jednom studioznošću produkcije i naprosto trudom da izgura Stathamov film koji je ozbiljan. Ovo nije Hackfordov "film sa Stathamom" nasuprot "Stathamovog filma". Ovo jeste Stathamov film, ali Ayer se potrudio da bude dobar u toj skupini, mada bez jakog autorskog pečata.
Film se dešava u Americi a sniman je u Britaniji i nažalost to ni Ayer ni Beristain ne uspevaju da prikriju. Podela epizodnih likova vapi za Amerikancima, pa čak je i Jeremy Irons u ulozi bivšeg direktora CIA neubedljiv kao Amer. Ipak, britanska ekipa i produkcija mu daje dozu pedantnosti koja često nedostaje Ayerovim produkcijama.
Beristainova fotografija je potpuno drugačija nego u drugim Ayerovim radovima. Vrlo je jasna, oštra, bazirana na klasičnim konpozicijama i kontrolisanim pokretima kamere a takav klasicizam iziskuje sadržaj koji to može da iznese.
Ovde tog sadržaja i ima i nema. Ayer zaslužuje pohvale što zaplet nije puko opravdanje za akciju - a akcije je moglo biti još više - i što zaista iz njega crpi neku vrstu smisla i motivacije.
Kad se na to doda da se zaplet tiče veštačke inteligencije, konpjuterskih prevara, nepouzdanosti vladinih agencija i kad je na čelu udruženog zločinačkog poduhvata sin Predsednice SAD, onda inamo posla sa nečim šro je uhvatilo Zeitgeist i kroz aluziju na Huntera Bidena i generalnu skepsu prema vlasti pokrenulo desno gledalište. Rezultat nije izostao.
Na pitanja da li je negativac u filmu nadahnut Hunterom Bidenom, Ayer je rekao da nije i možda čak i ne laže. Ali, rezultat se računa - jako je teško ne pročitati Huntera kao inspiraciju.
A onda kad se poslože još ex-vladin odnosno dubokodržavni agent pravednik, mlaka reakcija vlasti i skepsa prema tehnologiji, imamo film koji je obradovao američku desnicu i odjednom ostvario društveni značaj.
U toj računici nadalje više nije ni važno što recimo ovde FBI zapravo pošteno mada tromo radi svoj posao, što predsednica nije kao Hilary niti kao Biden već je poštena, osnovna asocijacija je napravljena i uprkos što puna istina nije na njenoj strani, nije nimalo pogrešna.
Ayer nije tehničar ovog profila ali uspeo je da od jednog naslova relativno neizvesne bioskopske budućnosti napravi jedan mini-događaj, nešto o čemu se priča a go je za "Stathamov film" uspeh.
Eto zato mislim da je dobro što je Ayer ipak snimio ovaj film jer je opravdao njegovo mesto u bioskopu.
Voleo bih da se ubuduće svako vrati na svoj radni zadatak i radi ono što najbolje zna ali samo autor može iz izvedbe od * * 1/2 da napravi delo čiji je impact * * *.
No comments:
Post a Comment