Eric Gravel kao reditelj i Laure Calamy kao glavna glumica nose film A PLAIN TEMPS. Suština onoga po čemu se ovaj film izdvaja jeste rediteljski postupak i izuzetna uloga koju je unutar njega odigrala Laure Calamy.
U suštini, ovo je jedna socijalna melodrama u najklasičnijem smislu, graniči se sa naturalizmom u prikazu života jedne samohrane majke sa dvoje dece koja uprkos tome što je diplomirani ekonomista radi kao hotelska sobarica uporedo jureći posao u struci.
Film se fokusira na nekoliko dana u njenom životu kada se uporedo dešavaju njeni razgovori za posao koji bi je "vratio u struku" i socijalni status kom inače pripada, a na ulicama je štrajk svih prevoznika, od gradskog saobraćaja do taksija i ona prosto ne može da stigne na sve strane što otvara niz problema - šta s decom, kako ne zakasniti na posao, kako ne zakasniti na sastanke za novi posao i konačno kako održati "imidž" koji nije isti za jedno i drugo radno mesto.
U tom smislu, dakle ovo je jedna tenzična socijalna drama. Iako ovde imamo ženu višeg obrazovanja zaposlenog na mestu koje je baš rezervisano za neke još nerazmontirane socijalne i polne predrasude, ovo nije OUISTREHAM. Ova žena iskreno radi ovaj posao jer bolji nema.
Međutim, Gravel sve ovo vrlo svesno režira kao veoma napet triler. I u skoru koji potpisuje Irene Dresel tu nameru i ozvaničava. Film je napravljen kao triler izgrađen od naizgled svakodnevne socijalne problematike u kojoj sastavljanje kraja s krajem, stizanje da se sve obavi i sl. postaju praktično kao film potere a u jednom trenutku i "film velike pljačke:"
Uprkos ovoj žanrovskoj agresivnosti postupka, bitno je naglasiti da ovaj film nije parodija, ni žanra na socijalne drame. Naprotiv, ovo je pronalaženje načina da forma pruži jedan novi kvalitet supstanci.
* * * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment