THE BRICKLAYER

THE BRICKLAYER označava punokrvni kambek u kom Renny Harlin opet radi ono što najbolje zna na način koji volimo.

THE BRICKLAYER nije samo rediteljski kambek već pre svega produkcioni.

Pre osam godina dopao mi se film ERASED Philippa Stoelzla sa Aaronom Eckhartom koji je bio evropski sklopljena visokooktanska akcija skrojena po američkim mustrama. Taj spoj evropskog novca i autora sa američkim above the line talentom delovao je kao nešto što bi baš leglo Harlinu i u to vreme sam se nadao da će uraditi tako nešto. Nije se desilo. Nastavio je svoje pustolovine po Kini, Arabiji, povratak kući u Finsku i neke projekte koje još nismo videli.

A onda se desio THE BRICKLAYER, gde lično Aaron Eckhart koji je od karakternog glumca iz major i indie filmova postao najupečatljivija DTV faca sa fenomenalnim izborom projekata, donosi vatru ERASEDa.

Slično Stoelzlovom filmu, ovde imamo četiri-pet odličnih glumaca iz Amerike, Avi dovodi Bugare da biju i budu "biveni" a poreski zakoni obezbeđuju Solun i grčke lokacije.

Grčka je rizično mesto za film. Naravno, imaju oni poslednjih godina neke vrhunske filmove i ceo talas zanimljivih autora ali realno, to nije prostor ni u kom se zbivaju niti snimaju dobri filmovi. Setimo se BECKETTa. Setimo se BECKETTa i zaboravimo Julesa Dassina.

U solidnom povratku Paula Greengrassa u filmu JASON BOURNE, naslovni junak overava Trg Sintagma. I THE BRICKLAYER odatle nastavlja. Na scenariju je radio Greengrassov učenik Pete Travis koji je u međuvremenu nestao sa mejnstrim scene. Ni na špici za BRICKLAYER ga nema ali nije ni bitno. Grčka je ovde dobro iskorišćena kao volatilna NATO zemlja koja je izgubila svoj privilegovan položaj najistočnije full vesternizovane zemlje (Turska je istočniji član NATOa bila ali nije bila u EU i nije bila u potpunosti deo zapadnog sveta) i sada je sklona velikim političkim lomovima.

Grčku kreće da destabilizuje bivši ubica CIA koji se sveti jer mu je Agencija smestila rusku odmazdu kad nije hteo da ispuni jedan zadatak, i sada on kreće da ubija po američkom spisku za likvidacije ali na način koji grubo razotkriva rukopis moćnog saveznika. CIA pokušava da ga spreči tako što šalje njegovog nekadašnjeg hendlera, i partnera u zločinu koji je u međuvremenu postao zidar - "cigloslagač" iz naslova plus agenticu koja je pre svega navikla na kancelarijski rad.

Skript dosta solidno kanališe tenziju između prevejanog terenca i mlade žene koja dobija priliku da proveri ima li u njoj Jacka Ryana ili ne. Usput sreću njegovu staru ljubav i starešinu CIA, ball busting šefa i naravno bivšeg kolegu sa fanatičnom misijom.

U izvesnom smislu, ovo je kao Jason Bourne izvrnut naopačke, u kom je Bourne ipak negativac a oni koji ga jure heroji.

Harlin sve radi na jedan old school način. Znači nema foliranja, nema nekih nepotrebnih modernizacija. Nemoguće je danas snimiti LONG KISS GOODNIGHT, naravno, taj film je uostalom u onim parama bio triput skuplji od ovog, a danas bi to uz inflaciju bilo verovatno i pet puta, ali to je taj neki metod rada, i ko voli old school akciju, ovde će i da je dobije.

Ima odlične pucnjave, ima izvanredne tuče, ima fenomenalna jurnjava kolima. Ima sve što treba.

Aaron Eckhart je ikonična pojava. On je prosto sjajan glumac i ume da odigra i filmsku zvezdu ako treba tako da tu nema greške. Nina Dbre dolazi iz drugog žanra ali snalazi se dobro jer je raspoložena da uči. Ifenesh Hadera je u nekim posebnim sferama seksepila i ona od prve stotinke kad se pojavi uspeva da se nametne kao femme fatale. Clifton Collins Jr. negativca igra u snu. Tim Blake Nelson je ball busting šef.

Dakle, ekipa je dobra. Akcija je dobra. Scenario nije nezanimljiv, i uprkos tome što ovo nije neka velika pamet sve zajedno, nije stupidan ni na jednom nivou. Dakle, i geopolitički je korektan za ono što treba da bude, i na nivou buddy odnose je simpatičan koliko treba, i kao triler je solidan kostur da se sve naslaže.

Dakle, Renny Harlin je ovde dobio uslove za rad, i pružio nam je dokaz da nimalo nije zaboravio kako se pravi to što nama treba i što volimo. 

Umnogome se tim faktorom mogu objasniti staze i bogaze kojima je lutao poslednjih desetak godina. Čovek nije imao uslove za rad.

Ako izuzmemo dosta površno urađen ton koji zaista "vrišti B-film", ne vidim razlog zašto se THE BRICKLAYER ne bi mogao gledati u bioskopu. Izuzev onog osnovnog a to je da publika odavno nema baš mnogo prilike da gleda normalan film u bioskopu.

Da li je THE BRICKLAYER mogao biti bolji? Sigurno da jeste. Ali ne bi valjalo da jeste.

* * * / * * * *