SAV TAJ PANK

Slobodan Simojlović je jedan od najinteresantnijih srpskih dokumentarista protekle decenije. Bavio se raznim temama ali se naročito specijalizovao za temu rokenrola i saradnju sa RTSom. U tom pogledu, moguće je da televizijski okvir rada u izvesnom pogledu limitira njegovu borbenost i probitačnost na festivalima, no na kraju krajeva, to nije ni važno. 

O ozbiljnosti Simojlovića kao dokumentariste najbolje govori četvoročasovni monolit UPORNO DOZIVANJE ANĐELA u kom je pokazao izuzetnu autorsku i intelektualnu zrelost uspevši da iskaže karijeru Riblje čorbe od početka do sadašnjosti, a to je veoma komplikovano. Ima bendova koji su imali uspone i onih koji su imali padove, bilo je bendova koji su posle nekog uspeha pokazali ružno lice, ima bendova koje su ljudi voleli a onda voleli da h mrze. I onda postoji Riblja čorba, bend koji je doživeo apsolutno sve što jedan bend može da doživi, u kom se cela istorija svih mogućih događaja u bendu desila, kao katalog svega što jednu grupu ljudi može da zadesi. I onda se na to doda istorija.

Sve u svemu, gledajući UPORNO DOZIVANJE ANĐELA signaliziralo mi je da je Simojlović ozbiljna glava. SAV TAJ PANK to potvrđuje.

U sat i po vremena, u formi nečega što je bez ikakve sumnje film i može se pogledati i na velikom ekranu, iako sam ga ja gledao na televiziji, odnosno aplikaciji RTS Planeta, Simojlović uspeva da sumira pank kao fenomen, prateći Rijeku, Ljubljanu, Novi Sad i Beograd i pametno se fokusirajući na pank kao životni stil, supkulturu mladih, pa tek onda rokenrol scenu. I u tome zapravo uspeva da ovlaš mapira i istoriju rokenrola.

Od otvaranja sa Dragišom Blanušom, policijskim inspektorom zaduženim za pankere, pa sve do završnice koji sumira odličan arhivski materijal (i ekskluzivan i bogat) preko relevantnih sagovornika, nekih koji su i danas zvezde i nekih koji su zaboravljeni "heroji ulice", Simojlović uspeva da izvuče suštinu, i onoga kako je ovaj "grad bacao svetlo daleko" ali i jedne banalnosti koja prati neka značajna gibanja.

A pank kod nas jeste bio ne samo značajan fenomen već je doveo i do bitnih muzičkih dometa, i do bitnog traga u kulturi i generalno trajnih vrednosti čime naši pankeri stoje ipak kao nešto mnogo više od kurioziteta supkulturnih imitatora iza Gvozdene zavese ili u socijalizmu generalno jer ova zemlja ipak nije ni bila deo "lagera".

Sagovornici su relevatni, šarmantni i njihov govor je u funkciji, arhiva je izvanredna a što je najzanimljivije, tema je potrošena u drugim filmovima a ovde je opet iznova učinjena relevantnom, i opravdana je još jedna kustoska šetnja kroz eksponate o kojima smo mislili da znamo sve.

* * * 1/2 / * * * *