MISE A SAC

Donald Westlake je pod pseudonimom Richard Stark napisao neke od svojih najikoničnijih likova i upravo su Starkovi romani, među brojnim Westlakeovim ekranizacijama i najuspeliji.

Druga karakteristika Westlakeovog opusa jeste da on spada među američke pisce krimića koji su dosta ekranizovani van Amerike, i to u raznim žanrovima, što je inače nekarakteristično za druge američke krimi pisce koji su van SAD mahom dobijali filmove baš po prepoznatljivosti žanrovskog rukopisa. Otud ne treba da čudi podatak kako su i prve dve ekranizacije Starka bile snimljene van Amerike, u Francuskoj.

Međutim, zanimljivo je da su Starkovi junaci, pre svih naravno Parker kao noseća ličnost u tom opusu par excellence američki junaci po profilu, individualci bez prošlosti, kadri stići i uteći jer ih zapravo ništa ne vezuje ni za koga i ni za koje mesto.

Prvu ekranizaciju Starka uradio je Godard 1966. a MISE A SAC izlazi iste godine kao Boormanov POINT BLANK. Tek kasnije slede THE SPLIT i sve ostalo, zaključno sa Hackfordovim PARKERom gde je Parker prvi put tako i zove.

MISE A SAC je režirao Alain Cavalier i osnovni problem filma jeste u tome što iako identifikujemo ko bi u ovoj priči mogao biti Parker, naprosto tako harizmatičnog junaka u ovom filmu nema. Dok se priča relativno dinamično kreće od jedne do druge situacije, ono što najviše fali jesu upečatljivi junaci a naročito neki poput Parkera koji bi sva ta dešavanja objedinio i povezao gledaoca sa onim što gleda.

A ono što je gleda je naročito neobično - naime cilj pljačke jeste da se pokrade cela jedna varoš i sva mesta na kojima ima novca i dragocenosti.

Nažalost, upravo zbog izostanka onoga u čemu je literatni predložak jak a to je centralni junak, MISE A SAC ostaje jedan film velike pljačke koji se gleda sa distance i čija neobična, rekao bih čak i bizarna premisa ne uspeva da postane ubedljiva.

Van toga, realizacija je solidna, mada teško ju je proceniti jer ovaj film nikada nije postao dostupan ni na čemu što iole liči na podnošljivu kopiju.

* * / * * * *