LIVING IN A BIG WAY

Po preporoci Olivera Stonea pogledao sam film LIVING IN A BIG WAY, posleratni mjuzikl koji je režirao Gregory La Cava, potcenjeni majstor žanra.

Stoneu je zanimljiva slika povratka veterana iz rata koji je umesto noir zapleta i krizom maskuliniteta dočekan zapravo nečim potpuno drugim - energijom obnove, nove izgradnje životnog ambijenta i u doslovnom i u metaforičnom pogledu.

I zbilja, ovo nije film koji povratnika iz rata tretira kao izgubljnog i kastriranog gubitnika, ovo je priča o vojniku koji se vraća očekujući da ga čeka devojka sa kojom se na prečac oženio pred odlazak u borbu i shvata da je ona glamurozna, bogata naslednica koja je prosto bila sklona da razgali vojnike kao deo svog doprinosa na homefrontu dok je njen otac zgrtao milione na vojnim liferacijama.

Naravno, ona ne smatra taj brak validnim i trenutak iz kog je proistekao je odavno zaboravila a vojnika zabavlja da malo zateže pitanje razvoda jer hoće da zeza blazirane bogataše. Međutim, postepeno tu počinje da se razvija ljubav za duže staze.

Gregory La Cava i Irving Ravetch u dramskim scenama nude veoma duhovit dijalog, nestašan i socijalno angažovan, dočim Stanley Donen i Gene Kelly briljiraju u plesačkim numerama kojih nema puno ali su impresivne.

Film je u svoje vreme bio promašaj, i još pre Stonea je ušao u fazu revalorizacije, ali slagao bih ako bih rekao da me baš Stone nije zainteresovao za ovo.

* * * / * * * *