PEPPERMINT

PEPPERMINT Pierre Morela je olako otpisati kao ženski TAKEN u kome se Jennifer Garner profiliše kao akciona heroina. Za početak, Jennifer Garner je odavno profilisana kao akciona heroina, od vremena ALIAS, Bowmanove ekranizacije stripa ELEKTRA i Bergovog KINGDOMa. Nije njoj potreban Morel da je definiše kao akcionu zvezdu niti je kao Neeson uša u “šerifske godine” da bi morala da oživljava karijeru ovom vrstom akcijaša.

PEPPERMINT je klasičan revenge film, po mustri exploitationa iz sedamdesetih, samo bez njihove besprizornosti i bestidnosti. PEPPERMINT prikazuje ženu kojoj meksički kartel ubije muža i kćer jer je mužu ponuđeno da ih opljačka a on je odbio. A potom nam ukucava u glavu kako je pravni sistem u Los Anđelesu nemoćan pred meksičkim kartelima.

Na dan pete godišnjice, posle nekog vremena provedenih u oktagonu (kojima se nažalost ne bavimo), junakinja se vraća i sveti se svim ljudima umešanim u smrt njene porodice i potonje izvrgavanje pravde ruglu.

I to je manje-više to. Dramske scene su po razvijenosti negde u ravni dramskih uvoda u porno filmova, s tim što se porno glumci malo više trude. Akcija je brutalna i sporadično solidna, mada ukupno uzev nije ništa epohalno.

Činjenica da je ovaj film stigao u bioskope gotovo da iznenađuje jer su mnogo bolji akcijaši bivali osuđeni na VOD. Još je čudnije da zapravo pravi i nekakvu malu lovu na box officeu. A opet s druge strane, u nekom pomračenju uma sam eto i ja otišao i pogledao ovo na velikom ekranu, iako sam slutio da je reč o sadržaju za gledanje kod kuće. Tako da, očigledno je solidan broj ljudi imao slične poremećaje svesti. 

* * / * * * *