BAD TIMES AT THE EL ROYALE

BAD TIMES AT THE EL ROYALE Drew Goodarda je suštinski jalova noir extravaganza u kojoj ovaj autor uzima niz karakterističnih postavki iz ovog žanra i pravi od njih jednu visokoestetizovanu reviju, fetišizujući i samu deceniju u kojoj se sve dešava - šezdeste - i zaplete koji su se u nju prelili iz pedesetih. 

Film traje 140 minuta što je zbilja raskošno trajanje za jedan film iz sfera film noira ali to je jedna od prednosti kada reditelj kom se smeše blokbasteri želi da snimi passion project za manje od 35 miliona dolara. Svakako da ovo trajanje nije bilo neophodno, ali EL ROYALE je tako napravljen, na svakom nivou, od same priče, do snimanja da i sa tom minutažom funkcioniše.

U određenom smislu, ovakaf format daje za pravo Tarantinovim extravaganzama ovog tipa, a koje su ipak prva ruka jer Goddard izlazi iz post-tarantinovskog šinjela. Čak i strukturalno, možemo naći jasne paralele između Tarantinovog i Goddardovog rukopisa.

Elem, ovo je pre svega stilski iskaz. Goddarda zanima stil, zanimaju ga pripovedački trikovi i u tom pogledu on nudi samo jednu novinu. Za razliku od svog prvog filma CABIN IN THE WOODS, ovde nema velikog preokreta koji će svemu dati smisao, i to je zapravo možda i problem jer je sama “katastrofa” najslabiji deo filma.

No, ako imamo u vidu zahtevan format. ako imamo u vidu i retro postavku ali i retro postupak, celokupna “anahronost” ovog filma zapravo ne smeta, a Goddard je imao dovoljnu mić da privuče atraktivne zvezde kao što su Jeff Bridges, Jon Hamm i Chris Hemsworth da obeleže njegov film.

U trenutku kada je A STAR IS BORN uspeo da se nametne kao vrhunski standard bioskopskog ugođaja kroz svoju “ljudskost” prikriva činjenicu da je višestruki rimejk, onda i BAD TIMES AT THE EL ROYALE ostaje istraživanje stila, uprkos tome što ne donosi ništa naročito novo ili sveže.

* * * / * * * *