GALVESTON

Retko koji pisac je imao tako munjevit uspon i pad kao Nic Pizzolatto. Od prve sezone TRUE DETECTIVEa koja je pomalo i nezasluženo dovela do njegovog lansiranja u svet gurua i trendesetera do njene druge sezone koja je sasvim nezasluženo dovela do njegovog pada. Prva sezona HBO serije ukazala je pažnju na njegove kratke priče, pa i na roman GALVESTON. Nažalost, GALVESTON je izrazito slab roman, i sada je dobio svoju ekranizaciju u režiji Melanie Laurent.

Uprkos tome što je izvršena adaptacija romana i neki elementi su izmenjeni, GALVESTON je podjednako loš i to na isti način kao i knjiga. Stoga, ako se išta pozitivno može reći o ovom ostvarenju jeste to da je reč o adaptaciji koja je potpuno očuvala duh dela.

Roman je pretenciozan, simplifikovan i mariniran u hardboiled govoru bez nekog pokrića i takav je sam film. Ben Foster kao nosilac radnje, u romanu i naracije, bukvalno kao da je prenet sa papira. On mumla neke tvrde opservacije, naizmenično cmizdri i preti, hoće i neće da pomogne mladoj prostitutki u nevolji, i tako sat vremena imamo taj road movie koji se kreće najočekivanijim i najmanje maštovitim stazama. 

Melanie Laurent se na čisto fizičkom nivou inscenacije ispostavlja kao solidno rediteljsko rešenje, što možda ne bismo očekivali i GALVESTON barem u tom pogledu deluje pristojno, čak i nadahnuto. Međutim, inscenacija u ovoj vrsti filma nije potrebna.

Naravno, čaša može biti i polupuna ako imate soft spot za ovu vrstu lažnog noir gaženja, ali plašim se da ovaj film neće privući mnogo simpatija uprkos tome što Elle Fanning i Ben Foster daju sve od sebe. 

* * / * * * *