HALLOWEEN Davida Gordona Greena je proslava četrdesetogodišnjice serijala prema kojoj onaj dvodesenijski H20 deluje kao klasik modernog horora. A možda i horora uopšte.
Samo doktor Loomis može da dokuči šta se dešavalo u glavama Davida Gordona Greena i Danny McBridea koji su novo "nežanrovsko" pojačanje ovom serijalu, ali film koji su snimili zaista izmiče mom poimanju.
David Gordon Green nije moj favorit i veliki je svaštar, i to ne načina koji meni prija. Ali, ideja da će on sad eto da snimi HALLOWEEN sama po sebi nije odbojna, jer, zašto da ne? Uostalom, najveći greh njegovih filmova eventualno jeste osrednjost. A to u ovom serijalu nije najgore što ga je zadesilo. Međutim, ako izuzmemo opšti osećaj da ovaj film režira neko ko zna kako se pravi film, Green pokazuje zapanjujuće odsustvo dara za horor, čak i na nivou puke imitacije nečega što je HALLOWEEN sam uspostavio. I ha nivou priče, i na nivou egzekucije samih slasher sekvenci, HALLOWEEN je bukvalno neuk film i ovakav zadatak bi svaki najobičniji hack bolje realizovao.
Pritom, ovaj film se ne može okriviti za ono što je Ridley Scott uradio u novim ALIENima a to je ulazak iza misterije, u sam origin užasa, koji samim tim užas čini manje efektnim. Zapravo ne, HALLOWEEN ne ponavlja tu grešku. On kreće kao generic slasher na nivou priče, ali onda reditelj prosto zaluta i u filmu na kraju sve sem toga deluje i važnije, a i neuporedivo bolje.
Svaki dijalog je bolji od klanja koje usledi. Svaka komična situacija je bolja od strašne situacije u koju nas uvodi. Konačno, deluje da je i svaki lik bolji od onog koji je glavni. Sve sporedno je bolje od onoga što je glavno, a ono što je sporedno nije sad baš nezapamćenog kvaliteta.
Zanimljivo je da u tim sporednim stvarima, David Gordon Green daje filmu jedan uzaludan polish koji često horori nemaju, što čini ceo ovaj poduhvat još uzaludnijim.
Stoga, jedino što nam ostaje je da HALLOWEEN budi nostalgiju za starim, prošlim vremenima, recimo za vremenom pre godinu dana kad je McG pustio THE BABYSITTER na Netflix.
* 1/2 / * * * *
Samo doktor Loomis može da dokuči šta se dešavalo u glavama Davida Gordona Greena i Danny McBridea koji su novo "nežanrovsko" pojačanje ovom serijalu, ali film koji su snimili zaista izmiče mom poimanju.
David Gordon Green nije moj favorit i veliki je svaštar, i to ne načina koji meni prija. Ali, ideja da će on sad eto da snimi HALLOWEEN sama po sebi nije odbojna, jer, zašto da ne? Uostalom, najveći greh njegovih filmova eventualno jeste osrednjost. A to u ovom serijalu nije najgore što ga je zadesilo. Međutim, ako izuzmemo opšti osećaj da ovaj film režira neko ko zna kako se pravi film, Green pokazuje zapanjujuće odsustvo dara za horor, čak i na nivou puke imitacije nečega što je HALLOWEEN sam uspostavio. I ha nivou priče, i na nivou egzekucije samih slasher sekvenci, HALLOWEEN je bukvalno neuk film i ovakav zadatak bi svaki najobičniji hack bolje realizovao.
Pritom, ovaj film se ne može okriviti za ono što je Ridley Scott uradio u novim ALIENima a to je ulazak iza misterije, u sam origin užasa, koji samim tim užas čini manje efektnim. Zapravo ne, HALLOWEEN ne ponavlja tu grešku. On kreće kao generic slasher na nivou priče, ali onda reditelj prosto zaluta i u filmu na kraju sve sem toga deluje i važnije, a i neuporedivo bolje.
Svaki dijalog je bolji od klanja koje usledi. Svaka komična situacija je bolja od strašne situacije u koju nas uvodi. Konačno, deluje da je i svaki lik bolji od onog koji je glavni. Sve sporedno je bolje od onoga što je glavno, a ono što je sporedno nije sad baš nezapamćenog kvaliteta.
Zanimljivo je da u tim sporednim stvarima, David Gordon Green daje filmu jedan uzaludan polish koji često horori nemaju, što čini ceo ovaj poduhvat još uzaludnijim.
Stoga, jedino što nam ostaje je da HALLOWEEN budi nostalgiju za starim, prošlim vremenima, recimo za vremenom pre godinu dana kad je McG pustio THE BABYSITTER na Netflix.
* 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment