APOSTLE Garetha Evansa je pokušaj reditelja koji se afirmisao ekstremno nasilnim akcijašima koji su obišli genre festival circuit da snimi nešto što je u domenu žanrovskog mejnstrima. Kako sam i očekivao, rezultat je ništa naročito, i pokazuje da kada nema Iko Uwaisa i malajaca koji se udaraju čekićem u glavu, Evans nema ništa narolčito da pokaže. Štaviše, glavna rola Dana Stevensa koji je želeo da prikaže lavkraftovskog heroja koji nit je dobar nit je loš, ali je radoznao i željan da kazni zloće, deluje pomalo karikaturalno, malo jer se on pravi blesav kao lik, malo jer ga je Dan odvrnuo na trojku i onda kad se ne pretvara.
Michael Sheen je rutiniran kao negativac, i ako govorimo o ambijentima i likovima produkcioni dizajn je efektan i stripovski sugestivan. Kad je reč o priči međutim, ona je mutna, malo je to WICKER MAN, malo je lavkraftovski, malo je to priča o lažnim prorocima, a malo izgleda ima i šumskih bogova koji funkcionišu, konačno i sam junak ima širok varijet želja i namera.
Barem jedna linija priče, o trudnoći jednog od gurua ostrvske sekte je čist višak i to se bez po muke moglo izbaciti.
Zašto nije. Za to postoje najmanje dva razloga. Kao što pokazuje Saulnierov HOLD THE DARK, Netflixu nije važno koliko šta traje jer ionako ne ide u bioskope. Otud, Evansov film zaslužuje 100 minuta a traje 130 sa špicom bez naročitog razloga.
A drugi razlog je to što je scena koja proističe iz te linije priče jedna torture porn situacija u kojoj Evans gradi jedna od svojih dokazanih aduta a to je groteskno i surovo nasilje. Na kraju Evans ipak ključne kvalitete, jer je drama zatajila, bazira na ekstremnom nasilju pa su i najsnažnije scene upravo iz tog domena.
APOSTLE u ukupnom zbiru kada ne bi bio ovako predug a samim tim i digresivan i pretenciozan, mogao je biti zanimljiv brutalni horor bez mnogo nadogradnje. Međutim, Evans je želeo nešto više. I malo lavkraftovštine, i malo WICKER MANa, srećom pa se od Hammer Horrora uzdržao a moglo nas je to zadesiti, a na kraju smo dobili film koji ne može da izdrži vlastitu pretenziju i koji bi imao pravu meru da ga je neki producent lepo sabio na format malog programmera.
* * / * * * *
Michael Sheen je rutiniran kao negativac, i ako govorimo o ambijentima i likovima produkcioni dizajn je efektan i stripovski sugestivan. Kad je reč o priči međutim, ona je mutna, malo je to WICKER MAN, malo je lavkraftovski, malo je to priča o lažnim prorocima, a malo izgleda ima i šumskih bogova koji funkcionišu, konačno i sam junak ima širok varijet želja i namera.
Barem jedna linija priče, o trudnoći jednog od gurua ostrvske sekte je čist višak i to se bez po muke moglo izbaciti.
Zašto nije. Za to postoje najmanje dva razloga. Kao što pokazuje Saulnierov HOLD THE DARK, Netflixu nije važno koliko šta traje jer ionako ne ide u bioskope. Otud, Evansov film zaslužuje 100 minuta a traje 130 sa špicom bez naročitog razloga.
A drugi razlog je to što je scena koja proističe iz te linije priče jedna torture porn situacija u kojoj Evans gradi jedna od svojih dokazanih aduta a to je groteskno i surovo nasilje. Na kraju Evans ipak ključne kvalitete, jer je drama zatajila, bazira na ekstremnom nasilju pa su i najsnažnije scene upravo iz tog domena.
APOSTLE u ukupnom zbiru kada ne bi bio ovako predug a samim tim i digresivan i pretenciozan, mogao je biti zanimljiv brutalni horor bez mnogo nadogradnje. Međutim, Evans je želeo nešto više. I malo lavkraftovštine, i malo WICKER MANa, srećom pa se od Hammer Horrora uzdržao a moglo nas je to zadesiti, a na kraju smo dobili film koji ne može da izdrži vlastitu pretenziju i koji bi imao pravu meru da ga je neki producent lepo sabio na format malog programmera.
* * / * * * *
No comments:
Post a Comment