ALPHA

ALPHA Alberta Hughesa je redak primer savremenog studio filma koji pokušava nešto radikalno, iako ne nužno novo. Čak naprotiv, ALPHA ima preteče stare koliko i sam blokbaster. Još u WHEN DINOSAURS RULED THE EARTH imali smo pećinske ljude koji govore neki svoj jezik. Međutim, ono što nismo imali jeste sve to u spoju sa survival thrillerom u kome jedan od njih ostaje sam i mora da luta pustom zemljom u potrazi za svojim plemenom.

ALPHA je upravo to. Kodi Smit-McPhee igra mladog lovca koji u lovu na bizone naizgled pogine. Lovci iz plemena ga ostavljaju misleći da je mrtav ali on postepeno dolazi sebi i kreće da se vraća kući. Međutim, zemlja je pusta i njome vladaju divlje zveri. Da bi s njima izašao na kraj, mora da pronađe saveznika, i ovog puta to je mladi vuk.

Film je sniman za prikazivanje u 3D i direktor fotografije Martin Gslagcht. austrijski majstor, koristi sve trikove koji su dostupni za ovaj način izražavanja. Nažalost, kod nas ALPHA neće biti u bioskopima pa verujem da će nam to iskustvo ostati nedostupno što je šteta. Hughes je snimio visokoestetizvan film.

Iako ALPHA ne nosi sirovost Gibsonovog APOCALYPTOa, kao ni šira antropološka razmatranja Annaudovog QUEST FOR FIRE, ali nudi jednu elementalnu priču, o susretu čoveka i prirode, o životnim silama i instinktima i pre svega ubedljivo gradi sliku jednog sveta koji više ne postoji i koji se ne može ponoviti.

Hughes je reditelj koji ima posebno mesto u mom filmofilskom panteonu. Naime, pre četvrt veka sam bio ubeđen da će on i njegov brat Allen, radeći zajedno, postati veliki američki reditelji. To se nekako nije desilo, i na kraju su počeli da rade i solo. Elem, Allenov BROKEN CITY ispostavio se kao nevažan film. Ali, ALPHA je nešto drugo. Štaviše, sve je suprotno od BROKEN CITYja, nije ni rutinski, nije ni nevažan, potpuno odudara od ponude.

Međutim, isto tako, na vrlo diskretan način, kao u vreme MENACE 2 SOCIETY, Hughes ostaje reditelj koji se obraća savremenom gledaocu. Zato njegovi junaci i u ovom filmu nisu suva realistička rekonstrukcija prošlosti. Oni imaju nešto inherentno ako ne “mondenski” a onda svakako fetišistički i ostaju deo jedne “povišene realnosti”.

Pa opet, sve ono što smo ovde videli i dalje pre pripada nekom art house ili prestige filmu nego mejnstrimu. Međutim, ta klica nečega što je mejnstrim unutar nečeg krajnje atipičnog i krajnje “radikalnog” unutar svega ovoga postoji. I to je to majstorstvo koje su Hughesovi imali kroz celu karijeru i koje je obećavalo tako velike domete. 

Uprkos tome što moja anticipacija nije institucionalizovana, ALPHA pokazuje da ovi momci mogu još mnogo da pruže i da barem Alberta nikako ne smemo otpisati.

* * * / * * * *