Pogledao sam klasik postapokaliptičnog filma - TESTAMENT Lynne Littman iz 1983. godine. Reč je o izvanrednom, minimalističkom delu, oslonjenom na svedenu glumačku igru Jane Alexander o porodici koja polako odumire u američkoj varošici zapahnutoj radioaktivnom pečurkom iz nekog susednog strateškog cilja. TESTAMENT je realističan u svojoj osnovi ali neizbežno postaje sentimentalan kada lagano radijacija, otrovna prašina i bolesti počinju da istrebljuju prvo one najslabije a potom sve jače članove zajednice.
Filmovi o smaku sveta su snimani puno puta i to je tema koja je često obrađivana tako da mnogi uvidi koje nudi TESTAMENT nisu ekskluzivni ali su plasirani sa punim ubeđenjem i vrlo jasnim rediteljskim rukopisom. Isto tako, Lynne Littman zslužuje priznanje što je snimila film koji je u toj meri pesimističan i fatalistički, i obiluje situacijama koje bi izbegavao svaki reditelj koji ima ukusa, a uspeva da u svemu tome bude vrlo dostojanstvena i da pruža gledaocu emociju bez manipulacija.
Apokalipsa koja zadesi varošicu nije predmet metafore, ona je plod nuklearnog rata između supersila, međutim, junaci se najmanje bave tom temom, rat se javlja samo kao eho i nije tema nijedne značajnije razmene među junacima. U tom pogledu, u sred Reaganove vladavine, Lyttmankin film pokazuje kako je politika nešto u čemu građani zapravo nemaju participaciju za razliku od mnogih tadašnjih radova koji su prikazivali rat sa SSSRom kao nešto u čemu se itekako može uzeti učešće.
TESTAMENT nije film sačinjen od understatementa ali svakako jeste film sa merom i dosta uzdržavanju što mu na duže staze daje veliku snagu i obezbeđuje status klasika.
* * * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment