THE TODD KILLINGS

Pogledao sam THE TODD KILLINGS, film u kome se Barry Shear ponovo bavi mračnom stranom nezadovoljne omladine šezdesetih. U drugom filmu, Shear ponovo uzima antijunaka za nosioca priče. Ovog puta to je Skipper Todd, fikcionalizovana verzija Charlesa Schmidta, stvarnog thrill killera iz tog vremena. Energija u egzekuciji je ponovo tu kao u WILD IN THE STREETS, i THE TODD KILLINGS je silovit film nošen harizmatičnom igrom Roberta F. Lyonsa i izvanrednog Richarda Thomasa koji mu pruža izvanrednu podršku.

Shearov film ima pitkost i efikasnost B-filma ali u pogledu rekonstrukcije života u američkoj varošici uspeva da bude vrlo vibrantan a u pogledu odnosa među mladima začuđujuće otvoren, čak i za to vreme. Shear ne preza od prikazivanja njihovog hiperseksualizovanog ambijenta i uspešnog zavodnika Skipa koji u jednom trenutku počinje da dobija snažne psihopatske impulse i potrebu da pored erosa sa ženama okusi i tanatos.

U tom pogledu, važno je naglasiti homoerotsku dimenziju između Skipa i njegovog druga Billy Raya, koja se može opisati munjevitom jer njihov odnos kreće od slučajnog upoznavanja i brzo napreduje do bliskog prijateljstva. Njihova homoerotska priča se nikada ne realizuje, ali u homoerotskoj konvenciji gangsterskog filma - “Nastradaću što toliko volim ovog momka” - dovodi do Skipovog razotkrivanja. 

Shear štaviše i eksplicitnije koketira sa temom homoerotizma jer se Skip pred vojnom komisijom izvlači od regrutacije pretvarajući se da je imao homoseksualne avanture. Sam Skip to tretira kao šalu, ali ako imamo u vidu odnos Skipa i Billy Raya, mislim da je Shear želeo da povežemo te dve stvari.

Junaci u ovom filmu jesu otpadnici i neposlušna omladina ali u jednoj sceni Shear pravi bitnu distinkciju njih i celog kontrakulturnog, hipi pokreta i drugih “suverzivaca” tog vremena. Ipak, formalno nastojanje Skipa Todda da postane muzičar sugeriše da se ovaj mladi psihopata očešao i o supkulturne obrasce tog vremena.

Harizmatski vođa među zabludelom omladinom jeste svojevrsna anticipacija odnosno parafraza slučaja Charlesa Mansona, iako je zapravo osnovna karakteristika Skipovog slučaja da nije istinski uspeo da stekne sledbenike, a verovao je da jeste. Za razliku od Mansona, Skipov sistem uživanja i zločina srušio se iz banalnih razloga, iz niskih pobuda njegovih saučesnika (devojka koja je zaljubljena u njega) i njegove nesposobnosti da dosegne vlastit uber mensch standard (ne može da ubije prijatelja kojim je privučen).

Shearov film THE TODD KILLINGS je svojevrsna preteča Gusa Van Santa koja se bavi sličnim problemima mladih i njihovim radikalnim ispoljavanjima. Naravno, i pored svih sličnosti u samom temelju priče, KILLINGS se stilski itekako razlikuje od ELEPHANTa, međutim paralele su očigledne. Skip Todd svakako nije uspeo da se nametne kao kvintesencijalni antijunak svoje epohe kao što je to Travis Bickle, međutim Skip Todd je lik koji ima umetničku vrednost, uprkos tome što ne nudi toliko beskrajna tumačenja kao Scorsese-Schraderov klasik. Deo umanjenog prepoznavanja Skipa Todda kao bitnog antijunaka ove epohe jeste i Shearov energični, efikasni i mišićavi prilaz realizmu koji svoju estetizaciju crpi iz potpuno drugačijih atributa u odnosu na novoholivudske filmove. Ovo je odlično i svedeno glumljen film bez bravura i glumačkih arija kakve su gajili De Niro, Nicholson ili Hoffmann, sa kritikom društva koja se nenametljivo javlja unutar samih situacija (recimo, akcenat na prodavcima fast fooda koji opslužuju varošane u potrazi za leševima) bez naglašavanja u formi dugih kadrova, kadar-sekvenci, ili egzibicionističkih retnji kamere, no to sve ne znači da THE TODD KILLINGS ne nudi jednu drugu vrste “lepe slike”. Čak naprotiv, rekao bih da je ovo jedan vrlo estetizovan film u kome se ne uvoze evropski uticaji već se baš naprotiv razrađuje američka tradicija, naročito Warner Bros socijalna melodrama.

Shear je u svojoj karijeri snimio još dva filma, od kojih je ACROSS 110th STREET uspeo da se nametne kao klasik. Ipak, ta dva naslova nemaju sličnosti sa ovim diptihom o mladima sa kojim je započeo svoju karijeru. 

* * * 1/2 / * * * *