SIX DEGREES OF SEPARATION

Pogledao sam SIX DEGREES OF SEPARATION Freda Schepisija, ekranizaciju pozorišnog komada Johna Guarea. Ovo je jedna od prvih velikih filmskih uloga Willa Smitha i malo je reći da se bitno razlikuje od većine onoga što je igrao kasnije, a da je potpuno suprotna od onoga što ga je učinilo superstarom. Imajući u vidu da je Will Smith bio prilična zvezda kada se opredelio da izađe na veliki ekran baš sa ovim filmom, reč je o vrlo zanimljivom izboru. Naime, Guareov lik harizmatičnog prevaranta, homoseksualca koji ulazi u živote njujorške više srednje klase predstavlja pokretača jedne mračne buržoaske farse koja nema puno dodirnih tačaka sa Big Willyjevom ciljnom grupom. Štaviše, SIX DEGREES OF SEPARATION više duguje francuskim buršoaskim farsama nego američkoj širokogrudoj komediji, pa čak i njenim indie formama kao što je rad Woodyja Allena.

Guare i Schepisi pokušavaju da razigraju pozorišni komad i u tome zapravo uspevaju, iako su ti pokušaji grčeviti pa bi se pre moglo reći da se škripa pozorišnih dasaka oseća u toj grčevitosti nego u statičnosti dešavanja. Naravno, Guareov dijalog koji se šali sa neurozama i ispraznim intelektualizmom viših klasa takođe asocira na pozorišne korene, odnosno već pomenuti francuski film.

Međutim, SIX DEGREES OF SEPARATION je vrlo dinamičan film, sa puno lokacija, zanimljivim narativnim rešenjima, naročito u pogledu razigravanja tipičnih mehanizama retrospekcija, a bitan deo dinamike proističe i iz centralne role Stockard Channing koja predstavlja emotivni centar filma kao i Willa Smitha koji je izuzetan i vrlo predan ulozi mladog prevaranta. Channingova i Smith imaju obrnute transformacije, nju pratimo od tačke kada je Smithov lik poremetio status quo a Smithov lik se prati unazad, ulazi se u korene koji su ga formirali.

Idejni sloj ovog filma je vrlo jasan, mladi prevarant je zapravo ideal viših klasa, njihov potomak kakvog nisu imali koji istovremeno izmiče svim njihovim predrasudama, osoba koja izaziva poremećaj baš zbog toga što se savršeno uklapa i nekritički prihvata njihove vrednosti, a po svom poreklu im nikada ne može pripadati. Teško je reći da je SIX DEGREES OF SEPARATION u tom pogledu subverzivan film ali svakako stoji kao jedan od inteligentnijih studio filmova prve polovine devedesetih, i što je još važnije, niti se stidi svog intelektualizma, niti je u tom pogledu pretenciozan. 

* * * / * * * *