BLACKHAT

Veliki broj kritičara se surovo ogrešio o novi film Michaela Manna BLACKHAT. Uprkos tome što ovaj film nije napravljen po mustri savremenog akcionog trilera, iako ga je režirao jedan od autora te mustre, reč je o moćnom ostvarenju, svakako najsolidnijem Mannovom filmu još od njegovog poslednjeg klasicističkog ostvarenja ALI. U BLACKHATu sadašnjost Holivuda sustigla je Mannovu viziju upotrebe digitalne tehnike. Čak su i poslednji zaštitnici celuloida počeli da prelaze na digitalu, ali on i dalje gazi izvan tog vizuelnog mejnstrim kruga, nudeči drugačiju digitalnu fotografiju nego do sada. Tehnika je uznapredovala do tačke da se savremeni digitalni film ne razlikuje od starog celuloidnog, ali Mann kroz uglove kamere, odluke u pogledu osvetljenja pa i montaže čuva edgy look svoje digitalnosti, i uprkos zanimljivom iskoraku u filmu PUBLIC ENEMIES gde je celuloidno doba beležio digitalno, sada iz digitalne slike crpi sirovi grungy look.

BLACKHAT je film u kome Mann ponovo fetišizuje gradove i protagoniste borbe između policajaca i kriminalaca, ali na novi način. Njegov svet više ne naseljavaju supercool mačoi, u sjajno dizajniranim ambijentima, pod svetlošću neona, u noći punoj detektiva, već junaci koji su i dalje supercool a među njima je Chris Hemsworth koji i jako dobro izgleda, ali sada se govori o svetu cyberkriminala gde se akcija odvija za tastaturom, i sve počinje od Entera ali se mora završiti prolivanjem krvi.

Realnost je zato korozivna, ambijenti su zato azijski gradovi čiji čelično stakleni neboderi izviru iz slamova, high tech je spojen sa prizorima koji su povremeno potpuno dikensovski, sasvim u duhu protagonista - američkog hakera puštenog iz zatvora da bi uz pomoć majora kineske Narodne armije locirao opasnog blackhat cyber teroristu. Dakle, ovo je naličje moćne slike Singapura koja je ustoličila ideju kapitalističkog razvoja bez demokratije koja se tako virulentno širi svetom.

Ako imamo u vidu da je tema filma cybercrime, Mann je iznašao vrlo zanimljive načine kako da sve ode u old school pravcu gde stvari naprosto moraju da se fizički pronađu i preuzmu, i film je vrlo samosvestan u pogledu toga da naprosto cyber crime isključuje fizički kontakt, ono od čega je sačinjen Mannov film, i da samim tim moraju da se stvore okolnosti u kojoj je on neizbežan.

Scenario po kome je BLACKHAT snimljen nije najlucijdniji u istoriji, vrlo je jednostavan, sa odnosima koji na papiru deluju šuplje, negde i prvoloptaški, međutim u Mannovoj realizaciji uspevaju da profunckionišu. To se ne odnosi samo na brzopoteznu ljubavnu priču između robijaša i sestre kineskog majora već i na sam glavni lik hakera.

Chris Hemsworth zaista ne izgleda kao neko koga možemo zamisliti kao superpametnog MITevca koji se bavi hakovanjem kartica, ali ako imamo u vidu kriminogenu sredinu u kojoj se kretao, plus zatvor, Hemsworth uspeva da svoj colness učini koliko-toliko ubedljivim, i meni njegove mačo sposobnosti van tastature, sposobnost da stigne i utekne i sl. nisu bile toliko problematične, naročito kada ga je Mann postavio u kontekst.

Kao i u MIAMI VICEu, Mann se ne bavi puno dijalektikom i ekspozicijom u scenama, osim kada je situacija takva da se stvari moraju nekome objasniti i srećom, ovde ima sasvim dovoljno takvih situacija da se film vrlo lepo prati bez ugrožavanja njegovog rediteljskog postupka.

Akcione situacije su istovremeno vrlo visceralne i arty. BLACKHAT svakako da neže zadovoljiti publiku TAKENa ali ima itekako šta da pruži ljubiteljima tvrdog prolivaja krvi na zanimljivim lokacijama. U određenom pogledu, BLACKHAT možemo gledati kao muški LUCY, iako je mnogo manje baziran na gimmicku.

BLACKHAT je film u kome stil igra veliku ulogu i veliki deo svog uzbuđeja crpi upravo iz Mannovog stila. Ipak, siguran sam da je u ovom slučaju napravio film oslonjen na stil koji ima šta da pruži i onima koji nisu njegovi prekaljeni fanovi. Uprkos tome što ima barem dve scene u kojima referiše na vlastiti opus, na THIEF i HEAT, BLACKHAT je začuđujuće lišen autoreferentnosti i pokazuje da Mann itekako ima šta da pruži.

Počev od COLLATERALa a sa izuzetkom stilski subverzivnog PUBLIC ENEMIES, BLACKHAT je vrhunac u evoluciji Mannove digitalne faze.

Baš zato je šteta što je sva prilika da će ga i Mann i Hemsworth zbog fijaska na blagajnama i loših kritika pamtiti kao neprijatno iskustvo. 

* * * 1/2 / * * * *