Pogledao sam KRAFTIDIOTEN Hansa Pettera Molanda, simaptičan ali ipak ne naročito značajan norveški krimić, duboko umočen u severnjački koprodukcioni novac, u kome se krimi-zaplet odvija među nekoliko klasa norveških imigranata, od prezrenih komšija Šveđana, kao emigranta najviše klase, preko Danaca do Srba, kao useljeničkog dna.
Srbi međutim nude možda i najfiniji crnohumorni sloj, uprkos naivnoj konvenciji da Bruno Ganz ima teškoće sa govorom, što je i omaž GODFATHERu i prikrivanje njegovog nesnalaženja na srpskom gde ga u govoru odmenjuje Sergej Trifunović. Srbe igraju Srbi i Hrvati a Sergej i Miki Krstović su već dobro podmazana mašina za ovakve situacije.
Ipak, Moland želi da unese još neke slojeve u ovu priču o strukturalnom rasizmu oličenom u sukobu Norvežana sa doseljenicima, i pokušava da napravi svoj FARGO (takođe smešten u “skandinavski” deo SAD) ali nažalost sve što preostaje je pretenzija koja ne rezultira znatnijom nadogradnjom u odnosu na bazičnu krimi-premisu. Dugi kadrovi snega kroz koji glavni junak hita svojom mašinom za čišćenje nažalost nemaju mnogo svrhe izuzev da stvore utisak kako KRAFTIDIOTEN ima na umu nešto drugo umesto efikasnog pripovedanja.
I to je svakako osnovni problem ovog filma. Naime, KRAFTIDIOTEN traje 110 minuta a nema nekog naročitog razloga za to i film je mogao biti znatno dinamčniji i “utegnutiji”. Očigledno je Moland želeo da “kaže” nešto više od onoga što bi pružio rutinski krimić ali izuzev već pomenute kritike odnosa prema emigrantima, nema tu puno štofa.
Drugi krupan problem je to što glavni negativac, gangster “Grof” naprosto nije ubedljiv, i nije dovoljno slikovit u odnosu na druge vrlo raskošne likove, od kojih Srbi srećom uspevaju da budu raskošni taman onoliko koliko treba.
Kad je reč o prikazu srpskih gangstera u Skandinaviji, KRAFTIDIOTEN nije bitan film na toj liniji. I PUSHER i SNABBA CASH su bitniji u tom smislu. Iako ima jako lepih detalja u vezi sa Srbima, oni su ovde ipak prevashodno parafraza italijanskih mafijaša iz američkog filma.
KRAFTIDIOTEN u svakom slučaju ima svoje mesto u mejnstrim ponudi. Ipak, uključivanje ovog filma u berlinsku selekciju ostaje dosta neobičan izuzetak. Ako su već želeli malo jače mejnstrim prisustvo, mogli su da uzmu neki zaokruženiji i snažniji film.
* * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment