Reprizirao sam FORT APACHE THE BRONX Daniela Petrieja. Paul Newman je u ovom filmu pokušao da ponovi gambit iz filma SLAP SHOT i nije uspeo, ovo je trebalo da bude priča koja istovremeno zabavlja publiku u okvirima konvencija žanra, dekonstruiše žanr i komentariše stanje u društvu slikajući svoju epohu. Nažalost, svi ti elementi nisu uspeli da slegnu i prožmu tako dobro kao kod George Roy Hilla, što ne znači da scenario Heywooda Goulda, pa u krajnjoj liniji i režija Daniela Petrieja koji je kasnije potonuo u bezličnost, ne nude niz zadovoljstava.
Ono što je ključno jeste da film u svojoj osnovi jeste zabavan, i na toj liniji je i najuspeliji, kao policijski film, zatim, u mnogim elementima dekonstruiše žanr, recimo pokazujući entropiju borbe protiv kriminala u kojoj kriminalci bivaju kažnjeni a da to policija praktično radi nesvesno, da se zločin i kazna odvijaju paralelno ali bez sinteze koja bi ima dala kauzalnost, ali i kroz neke vrlo nekonvencionalne odnose među likovima, tu naročito mislim na jednu situaciju u romansi između policajca kod igra Paul Newman i medicinske sestre na stranputici koju igra Rachel Ticotin.
Konačno, ono gde je film možda i ponajviše sporan jeste pokušaj da se uhvati duh vremena. Naime, film je izuzetno pesimističan. I u tom pesimizmu on dolazi do tačke u kojoj praktično potpuno apstrahuje “normalne” ljude, one koji nisu ni izopačeni kriminalci ni korumpirani policajci. Film do te mere prikazuje ekstreme da bi se moglo reći da je natpis na početku - kako ovaj film ne prikazuje lojalne građane koji se drže zakona, praktično bio iznuđen jer bi u protivnom FORT APACHE THE BRONX bio rasistički, nihilistički manifest.
Iskreno, mislim da je do te kontroverze oko karaktera samog filma dovelo to što je u formi zabavnog policijaša ponuđen krajnje subvezivan pogled na svet i time se pojačao efekat političke nekorektnosti. Naprosto gorčina određenih pogleda na svet podrazumevala se u formama koje nisu zaslađene.
Ken Wahl kao Newmanov partner ima fizičku pojavu i ne mnogo više od toga, ali sve to nadoknađuje svojom istorijskom fusnotom kao one hit wonder američkog mačo filma. Pam Grier je vrlo zanimljiva kao prostituka koja sišla sa uma od Angel Dusta i postala ubica. Danny Aiello najavljuje kasniju reputaciju kao policajac koji krši pravila.
Na mnogo mesta, ovaj film polazi rizičnim putem i glavni junak kog sa puno šarma igra Paul Newman na mnogo mesta donosi odluke kakve naprosto ne donose junaci koje igraju takvi glumci. To mi je verovatno bilo i najinteresantnije jer je upadljivo a veliki deo kritike je otpisao ovaj film upravo kao hrpu klišea viđenih u policijskim filmovima i serijama. Međutim, ja bih rekao da u najosetljivijim tačkama, ovaj film pravi ozbiljne zaokrete u odnosu na te klišee, ne samo u pogledu na svet, već i u dramaturgiji.
Fotografija Johna Alcotta uspeva da zaroi sirovost užasa u Bronxu, derutne građevine i erodirale ljude, a u akcionim scenama doprinosi efkasnosti i neposrednosti prikaza.
Ovo je ona vrsta policijskog filma kakav se nažalost danas više ne gaji i samo povremeno izbije u radovima Davida Ayera, dakle knjiga je spala na jedno slovo.
FORT APACHE THE BRONX nije prepoznat u svoje vreme ali danas zaslužuje OZBILJNU rehabilitaciju kao vrlo ozbiljan i unikatan film.
* * * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment