OSMI POVJERENIK Igora Salaja je ekranizacija kultnog romana Renata Baretića koja je godinama nekako bila nedosegnuta a onda se naprosto desila i to iz rediteljskog rukopisa jednog autora koji se nije previše eksponirao i isticao u hrvatskoj kinematografiji. U tom smislu, Salajeva ekranizacija je skrupulozna prema romanu, obuhvata većinu njegovih osnovnih motiva, pa i fabule, ali sam film je relativno apersonalno režiran i uprkos zanimljivim lokacijama deluje mi kao da bi bio efektniji na televiziji.
Naime, Salaj se ne trudi mnogo da priču izbrusi filmskim sredstvima. Film je kadriran akademski, uredno, svedeno i jednostavno, što nas dovodi do toga da nema jakih akcenata u tom pogledu. Čini se da bi možda još svedenija koncepcija takođe mogla biti ključ, ovako je ostao na pola puta, raskadriran ali bez upadljivih rešenja, jednostavan ali opet građen u montaži konvencionalno postavljenih pozicija kamere. Čini mi se da je Salaj ovim konceptom hteo da postavi ambijent i glumce u prvi plan ali je doprineo tome da film na kraju deluje dosta bezlično. Korektno, ali neupečatljivo, i u tome vidim njegovu najveću manu.
Najveći uspeh filma je svakako to da je Salaj uspeo da izgradi ton u kome će brojne apsurdne pojave kojima se Baretićev roman bavi uspeti da se nivelišu i sklope u celinu, i da očuva istovremeno i sposobnost da nas zapanji apsurdom ali i da to kasnije smiri racionalnim rešenjem.
U svojih 132 minuta, film svakako traje predugo i trebalo je uraditi sve da se reducira ako ne na 110 minuta a ono bar na ravnih 120 minuta. Film želi da kaže puno toga ali nema toga toliko da bi opravdalo takvo trajanje.
Glumačka podela je prijatna na jedan low key način, bez zvezda koje se izdvajaju ali sa jasno postavljenim glavnim i sporednim likovima. U tom pogledu, ako se Salaju može zameriti mlaka vizuelnost, nesporno je položio glavni ispit a to je razdvajanje važnog od nevažnog i tonalno ujednačavanje.
Verujem da će onima koji imaju veću sklonost ka vezaivanju za glumce i priču i sa manje brige za vizuelni izraz, ovaj film dobacivati i do * * *. Meni je ocena nešto manja, ali možda sam prestrog.
Naime, ovo je zbilja solidna ekranizacija značajnog romana, jedan zahvat kakav odavno nije viđen ni u našoj kinematografiji, ni u našoj književnosti.
Stoga, umesto instinktivnih * * 1/2, daću mu i ja
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment