T-34

T-34 Alekseja Sidorova je ruski blokbaster nazvan po tenku koji je doneo pobedu u Drugom svetskom ratu. Reč je o crowd pleasing filmu koji nažalost ne uspeva da se nametne kao koherentna celina iako nikada nije manje nego zabavan.

Film počinje 1941. tokom bitke za Moskvu u kojoj mladi talentovani starešina sa jednim tenkom i jednim odeljenjem pešadije uspeva da razbije nemačku tenkovsku jedinicu. Posada tenka pada u zarobljeništvo i 1944. Nemci se spremaju da sada oni brane svoju zemlju, i u sklopu priprema starešina poražen na početku hoće da pruži vatreno krštenje svojim pitomcima, iz zarobljeništva uzima mladog starešinu i njegovu ekipu, izvodi ih na poligon u zarobljenoj T-34ci.

Tada kreće onaj najmanje uverljiv deo filma kada oni uspevaju da pobegnu od Nemaca i kreće opšta potera, usput se razvija i ljubavna priča sa jednom logorašicom i niz raznoraznih situacija na granici uverljivosti.

T-34 od prvog trenutka pokušava da kombinuje tradiciju naturalističkog ratnog filma u kojoj su Sovjeti otišli dosta daleko, i koju recimo kanališe i David Ayer u filmu FURY, sa visokom CGI estitizacijom koju recimo znamo iz filmova poput Snyderovog 300 i to daje dosta promenljive rezultate jer kada Sidorov “opali” jaku karakterno-melodramsku deonicu, njoj se naprosto ne veruje.

No, T-34 jeste crowdpleaser uprkos svim tim estetskim lutanjima, i ona su potpuno normalna za kinematografiju koja još uvek nije našla pravu meru u aproprijaciji svih mogućih uticaja holivudskog filma. Ono što je najvažnije jeste da film jeste pitak i da ga je na kraju krajeva prihvatila publika. Sa budžetom od 10 miliona dolara doneo je celih 30. 

* * 1/2 / * * * *