F20 Arsena Antona Ostojića je hrvatski triler sa elementima horora o mladom i upadljivo introvertnom momku koji ulazi u vrelu romansu sa mladom studentkinjom i zajedno sa njom tone u zločin i ludilo.
Kako sam naziv filma kaže, ovo je film o junaku koji ima šizofreniju. Ostojić to ne krije, ali u zapletu se čini kao da junak ipak tek postepeno pokazuje svoj problem sa najtežom mentalnom bolešću. Ostojić na neki način želi da pokaže njegovu discoijaciju kroz upliv kompjuterskih igara u njegovu svets, ali nažalost to ne razrađuje na konsekventan način.
Ostojić je okupio relativno harizmatičnu podelu koja je imala potencijala da iznese ovakvu žanrovsku priču o mladima. Nažalost, scenario Hrvoja Sadarića formalno ne uspeva da ponudi jasno rešenje kako će je ispripovedati. Otud je narativni zamajac neprekidno u krizi, priča krene pa stane, pa se pogube njeni prioriteti, film govori o jednoj pa o drugoj stvari, i sve u svemu, slično EGZORCIZMU Dalibora Matanića, i F20 pokazuje koliko pripovedačka veština nedostaje hrvatskim art house velikanima.
Zanimljivo je da su se Matanić i Ostojić u proteklih godinu-godinu i po dana odlučili da snimaju žanrovske filmove sa elementima horora a još je zanimljivije da su im oba filma na kraju bila vrlo slaba i razotkrivajuća, očigledno pokazujući da< je mnogo teže prikriti nedostatke kada se obraćaš publici koja voli film.
* * / * * * *
Kako sam naziv filma kaže, ovo je film o junaku koji ima šizofreniju. Ostojić to ne krije, ali u zapletu se čini kao da junak ipak tek postepeno pokazuje svoj problem sa najtežom mentalnom bolešću. Ostojić na neki način želi da pokaže njegovu discoijaciju kroz upliv kompjuterskih igara u njegovu svets, ali nažalost to ne razrađuje na konsekventan način.
Ostojić je okupio relativno harizmatičnu podelu koja je imala potencijala da iznese ovakvu žanrovsku priču o mladima. Nažalost, scenario Hrvoja Sadarića formalno ne uspeva da ponudi jasno rešenje kako će je ispripovedati. Otud je narativni zamajac neprekidno u krizi, priča krene pa stane, pa se pogube njeni prioriteti, film govori o jednoj pa o drugoj stvari, i sve u svemu, slično EGZORCIZMU Dalibora Matanića, i F20 pokazuje koliko pripovedačka veština nedostaje hrvatskim art house velikanima.
Zanimljivo je da su se Matanić i Ostojić u proteklih godinu-godinu i po dana odlučili da snimaju žanrovske filmove sa elementima horora a još je zanimljivije da su im oba filma na kraju bila vrlo slaba i razotkrivajuća, očigledno pokazujući da< je mnogo teže prikriti nedostatke kada se obraćaš publici koja voli film.
* * / * * * *
No comments:
Post a Comment