IO

Netflixov film IO Jonathana Helperta je doživeo krajnje nepravedno gaženje od strane kritike koje bi neko sklon teorijama zavere mogao objasniti činjenicom da dolazi sa Netflixa. Naime, reč je o vrlo vibrantnom postapokalipričnom SFu o devojci koja je ostala među poslednjim stanovnicima planete Zemlje koja je uništena i napuštena usled ogromne emisije ugljendioksida koja je prosto izbacila kiseonik iz vazduha.

Ona živi na planinskom vrhu, u opservatoriji gde vrši opite u pokušaju da iznađe način kako je moguće živeti na Zemlji i dopisuje se sa svojim momkom koji je otišao u kosmos na koloniju koju je čovečanstvo pripremilo za slučaj ovakve apokalipse.

Njen otac je guru koji je zastupao ideju da ne treba otići sa planete. Jednog dana se u balonu pojavljuje čovek koji traži njegnog oca ne bi li ga odveo na lansiranje poslednjeg šatla za kosmos.

Halpertov film je slikao francuski direktor fotografije Andre Chemetoff, prilično veliko ime i svoju reputaciju potvrđuje u ovom filmu. Fotografija na skromnom budžetu uspeva da stvori atmosferu i utisak apokalipse, sveta koji je napušten. Ovaj redovni saradnik Romaina Gavrasa napravio je fotografiju koja je drugačija od onoga na šta smo navikli od njega, i proširio je svoje područje borbe. 

Margaret Qualle i Anthony Mackie su glavni i praktično jedini glumci u ovoj priči. Malu ulogu ima Danny Huston, na nivou cameo role i oboje su dorasli da iznesu ceo ovakvog indie kapaciteta ali sa estetizacijom koje se nijedno mejnstrim ostvarenje ne bi postidelo.

Ovo je u suštini tvrd SF iako film sam po sebi nije previše sciencey on u sebi nosi odnos kliničkog razvijanja priče. Nauka nije toliko u radnji, koliko u atmosferi. Međutim, ono što je najvažnije i što je najveći adut filma jeste činjenica da efektno postavlja ključno pitanje a to je odustajanje od plaete, od svega što poznaješ, i započinjanje novog života. U tom pogledu, baš u domenu uticaja novuma na psihologiju lika, na njihovu sudbinu, ovaj film pokazuje i postiže snagu vrhunskog SFa u bilo kojoj formi.

Deo scenarističke ekipe ovog filma radio je SF film EMBERS, takođe zanimljivu ali ne ovako pročišćenu SF priču od pre nekoliko godina.

Stoga, mislim da IO aslužuje priliku i da je bitno drugačiji film po dometu od onog koji mu pripisuju.

* * * / * * * *