SVINJARI je celovečernji debi poznatog regionalnog queer autora Ivana Livakovića, film koji je istovremeno potpuno jeziv i neophodan za gledanje, barem za sve one koje zanimaju jugoslovenski i postjugoslovenski film.
Jezivost SVINJARA je drugačija od onoga što čini užasne postjugoslovenske filmove po tome što je ovo film čiji reditelj nije vizuelno pa ni dramski nepismen. Međutim, istovremeni spoj ogromne pretenzije, nekontrolisanog formalnog ekscesa koji nažalost nije nov, rezultira delom koje nažalost jeste unikatno jer je jedino snimljeno ali u idejnom pogledu mogao bih zamisliti mnoge reditelje koji bi pokušali da snime ovako nešto.
Film prepliće narkotičke vizije glavnog junaka i televizijski program i rezulitra nizom histeričnih skečeva koji parodiraju televizijske emisije, obuhvataju porodični i unutrašnji život glavnog junaka a povremeno skreće i u nešto što sam autor naziva “turbofolk mjuziklom”.
Livaković je veteran kratkometražnog queer filma i to se definitivno oseća u njegovoj nesposobnosti da artikuliše dugometražnu priču već gomila kratkometražne ideje u celovečernju minutažu. No, sama realizacija koja više duguje estetici videospota nije nevešta, rekao bih čak da je previše profesionalna u odnosu na subalternost ideje.
Imajući sve ovo u vidu, ovaj film bi mogao imati vrlo ozbiljan fandom među LGBT ekipom pošto se oslanja na estetiku tabloida, glamur reality emisija i turbo folka. Stoga, ne bi me čudilo da deo onih koje privlače šunda i camp, u tom LGBT ključu vrlo lepo prihvate ovaj film.
Nažalost, osim etiketiranja turbo folka kao muzike koja slavi bolesni hedonizam našeg doba oblikovan tabloidima, upotreba ove muzike nema dublju konotaciju. Naravno, turbo folk kao takav u Hrvatskoj je prokažen pa to doprinosi šok-estetici filma. U tom smislu bilo bi zanimljivo prikazati ovaj film u Srbiji i videti kako će turbofolk mjuzikl biti pročitan, naravno od strane onih koji imaju snage i strpljenja da prežive ovaj film.
No comments:
Post a Comment