Pogledao sam A COOL, DRY PLACE Johna N. Smitha, adaptaciju romana Michaela Granta Jaffea, iznenađujuće efikasnu, svedenu, melodramu o ambicioznom čikaškom advokatu koji se povlači u unutrašnjost na lakši posao, da bi brinuo o malom sinu kada ga supruga napusti. Iako se za A COOL, DRY PLACE ne može reći da je savremeni ekvivalent KRAMER VS KRAMERa, reč je o solidnoj, jasnoj melodrami sa odličnom ulogom Vincea Vaughna u svom centru i solidnim doprinosom Monice Potter i Joey Lauren Adams oko njega.
Uprkos plačevnoj temi, film uspeva da bude duhovit a da ne skreće previše u direktnu komediju, i Vince Vaughn, tada još uvek prevashodno “dramski” glumac odlično kanališe takva kretanja u tonu.
Ukupni ton filma je bez sumnje mejnstrim, ali u suštini ovo je ona vrsta filma koja je već tada morala da se bazira u indie okvirima, a to je melodrama smeštena u američku provinciju, bez globalnih ambicija.
Smithova režija je jednostavna, akademska, film je efikasan, bez viškova, sa duhovitim i ubedljivim odnosom između Vaughna i klinca. Ipak, nedostatak većih rediteljskih egzibicija nesumnjivo iz današnje vizure tera A COOL, DRY PLACE na mali ekran.
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment