COP CAR

Pogledao sam COP CAR Jona Wattsa, hvaljeni indie triler koji je pored Wattsa pisao i Christopher Ford scenarista odličnog indie SFa ROBOT & FRANK. Nažalost, ovog puta Ford nije uspeo da napiše tako dobar scenario a Wattsov uspeh posle ovog filma zaista nije jasan. Da, COP CAR jeste jednostavan, i jeste estetizovan, pomalo nejasno izmeštajući priču u neko malo ranije vreme (koje ?) i evocirajući kingovski STAND BY ME šmek, kanalisan kroz COLD IN JULY, ali taj spoj nažalost ne dobacuje ni do jednog ni do drugog navedenog uzora. Za razliku od Marca Webba kog kog je bilo jasno šta iz njegovog indie debija privlači producente SPIDER-MANa, kod Wattsa mi to izmiče jer sam poslednjih godina, ako je ovo neki standard, video masu podesnijih reditelja od njega za takav zadatak.

COP CAR vrca od korektno realizovaih bajatih premisa i elemenata i nažalost ta smeša nikada ne dostiže bilo kakvu živost, uprkos klincima u glavim ulogama koji bi trebalo da svemu unose svežinu ali to ne rade. Jednim delom problem je u tome što klinci nisu ni pravi “filmski” klinci, dakle pametniji i simpatičniji od proseka, niti su “realistični” klinci, dakle malo tuplji i malo manje maštoviti. Ovi su negde na ničijoj zemlji. Imaju hardver filmskih a softver realističnih klinaca i to ne vodi nikuda.

Kevin Bacon igra “velikog zlog vuka” koji ih progoni a izgleda da mu je takvu indikaciju da i Watts i ovaj je doslovno shvatio. Tako i Baconov lik ostaje “veliki” i “zao” i “vuk” i sve igra na istu notu.

Ukupno uzev, svaka Wattsu čast što je na osnovu OVOGA dobio SPIDER-MANa. Za razliku od Webba, što se mene tiče, on ne rizikuje repuaciju ako mu superherojski film ne uspe. 

* * / * * * *