THE MAN FROM UNCLE

Dva puta sam pogledao THE MAN FROM UNCLE u bioskopu u protekla dva dana, i mogu reći da su se utisci u oba puta poklopili. Guy Ritchie je izrastao u prvoklasnog reditelja koji pored toga što u pogledu tehnike sve zna, danas radi ono čime bi Tarantino trebalo da se bavi. Ne treba da čudi da THE MAN FROM UNCLE predstavlja materijal koji je Tarantino želeo da režira, ovo je čedo Iana Fleminga koje nikada nije fetišizovano kao James Bond, ali u rukama Guy Ritchieja dobili smo film koji umnogome prevazilazi ono što je Warner mogao očekivati od pokušaja da se napravi retro špijunski serijal i ulazi u domen ozbiljne dekonstrukcije žanra kakvu ni QT odavno nije u stanju da napravi.

Osnovna postavka, priča o agentima CIA i KGB koji se zajedno bore protiv globalne opasnosti, odbeglih nacista koji su se dokopali atomske bombe, obiluje vrhunski realizovanom akcijom i vrcavim humorom koji bi trebalo da pruže gledaocima punokrvnu bondoliku zabavu.

THE MAN FROM UNCLE nudi jednu od najbolje osmišljenih i realizovanih akcija ove sezone, a neke scene su naprosto antologijske.

Međutim, unutar te rekonstrukcije epohe, akcije i humora, Ritchie za početak dekonstruiše muško-muški odnos između dva junaka, homoerotski naboj među njima dovodi do paroksizma, ne samo kroz dijaloge u kojima oni naizmenično ulaze u lascivne razmene i jedan drugog podbadaju pa sve do katarzičnog momenta kada Solo spase Kurjakina činom koji jako podseća na homoseksualni snošaj.

Zatim, Ritchie i Lionel Wigram uzimaju neke od obaveznih figura špijunskog filma i daju im novi spin tako što rekonstruišu strukturu situacije ali joj osvežavaju sadržaj. S druge strane u pojedinim akcionim scenama odlaze u potpuno neočekivanim pravcima mimo konvencija žanra. U tom pogledu, možda pojedini delovi ovog filma mogu biti previše sofisticirani i neobični gledaocima koji očekuju akciju kakve je karakterisala blokbastere ove sezone.

Slab rezultat na blagajnama donekle se može objasniti spy movie fatigueom jer su od početka godine izašli KINGSMAN, parodija SPY i ROGUE NATION, a ako imamo u vidu da je bioskopska publika na najjačim tržištima ipak štedljiva sa svojim sredstvima, UNCLE im očigledno nije privukao novac iz novčanika, naročito jer ih do kraja godine čeka SPECTRE. S druge strane, UNCLE nije preterano jak property danas, uostalom filmovi koji su izlazili u vreme serije bili su sačinjeni od premontiranih epizoda, dakle nikada nije imao jako bioskopsko prisustvo. Konačno, Warner je izvorno želeo da napravi UNCLE kao star vehicle sa Cruiseom ili Clooneyem, na kraju se opredelio za film sa glumcima misleći da će ga materijal izgurati na blagajnama To nije bila prava procena.

Henry Cavill kanališe mladog Jamesa Garnera a Armie Hammer zapavo igra nešto potpuno novo, i to baš u duhu onih dekonstruktivističkih tendencija samog filma, nudeći psihotičnu ali i istovremeno komičnu varijaciju na tough guyse koje je igrao Steve McQueen. U tom pogledu, srećom, Cavill i Hammer su otišli nekoliko koraka dalje od onoga što su pružali Vaughn i McCallum. Iako se April Dancer ne pojavljuje u filmu, Alicia Vikander je jasno bila projektovana da bude THE GIRL FROM UNCLE u perspektivi, odnosno da bude treći član tima. Ona donosi posebnu vrtu šarma i neobičnog komičarskog tajminga.

Ponekad je zaista žalosno kada ovako minuciozno realizovan film doživi neuspeh na blagajnama a kritika se ponese mlako zahvaljujući soft trackingu, pa na kraju sigurno najbolji Ritchiejev film postane svojevrsni balast u karijeri.

* * * * / * * * *