PIXELS

PIXELS Chrisa Columbusa je jedan od onih letnjih blokbastera na kojima se slome kola i kritičari u njih izliju svu žuč koju inače nekako uspevaju da zadrže dok se po bioskopima pojavljuju drugi, verovatno podjednako glupi, derivativni i sve u svemu kompromitantni filmovi. PIXELS međutim, slično Schafferovom WATCHu od pre nekoliko godina, takav ukop nije zaslužio, čak naprotiv.

Sandler je svakako deo problema ovog filma i u gledalačkoj anticipaciji i u recepciji. Čini se da je Sandler došao do kraja svog grace perioda sa holivudskim novinarima, a verovatno i sa samim studijima kada je potpisao ugovor sa Netflixom, i baš su PIXELS film na kome treba da se dokazuje da on više nije zvezda i sl. Kada sam čuo premisu filma, iskreno, bilo mi je pomalo žao što će ova parafraza GALAXY QUESTa biti Sandlerov vehicle, pre svega zato što sam mislio da ona sama po sebi nudi više prostora za razne interpretacije, i isto tako mislim da su mnogi ljubitelji SF high concepta bili odbijeni činjenicom da u filmu glumi Sandler.

S druge strane, Sandler je ipak privukao dovoljno publike za otvaranje i teško je danas naći glumca koji lako, potpuno samostalno, a Sandler definitivno jeste glumac na čiji se film ne može zalutati, uspeva da privuče takvo otvaranje. E sad, to što je budžet filma visok, verovatno viši nego što Sandler danas u Americi može da vrati, pa to i nije pitanje za njega već za studio koji je odobrio ovaj film i izveo Sandlera iz njegovog žanrovskog comfort zonea.

Međutim, ono što je stduio pokušao, i što je zapravo uspeo jeste da snimi osavremenjenu varijantu GHOSTBUSTERSa, gde grupa komičara spasava svet od natprirodne pretnje - ovog puta od starih likova iz arcade igara koji bivaju poslati da pokore Zemlju za račun vanzemaljaca koji su pogrešno razumeli jednu od NASA vremenskih kapsula.

Sandler u tom smislu svakako daje ton filmu, ali on je deo tima u kome su još i Kevin James i Josh Gad, tu je Michelle Monaghan kao romantic interest i Peter Dinklage kao priduženi član ekipe. Sandlerov lik je u pogledu strukture glavni ali Sandler glumac je deo ansambla što je kritika zlonamerno proglasila za njegovu pasivnu rolu, nedostatak truda, nesposobnost da iznese scenu. Međutim, ja to tako nisam doživeo. Sandlerov lik je glavni ali Sandler glumac nije alfa i omega ovog filma.

Chris Columbus je reditelj koji je poslednjih godina lutao po raznim projektima, različitih ambicija, ali nekada je i on bio cool. Da li se iko seća da je on pisao scenario za GREMLINS? Ili GOONIES? Ili YOUNG SHERLOCK HOLMES? Ali da, pre nego što je krenuo da se ponavlja i da pravi bljutave repetitivne mejnstrim filmove za decu ili cele porodice, Columbus je bio prilično cool tip i nešto od toga je zapravo ostalo u njemu kao što se da videti i u PIXELSu. Naravno, ostaje žal što ovakav film nije režirao neki Brad Bird ili Lord & Miller, ali zapravo ono što je Columbus snimio je prilično OK, i mislim da deo humora u režiji verovatno proizilazi iz toga što je ovo Sandlerov film, dakle nema razloga da se stvari malo ne zapapre.

A rezultat je dinamičan, prilično smešan, povremeno prilično stupidan, ali i tada vrlo simpatičan, film koji napreduje i uvlači se gledaocu pod kožu kako se približava kraju. Cela ideja sa “šundom" koji društvo stvara i emituje u večnost a kasnije se vraća da ga uništi, ispostavlja se kao vrlo potentna za polemiku, mada PIXELS nije na nivou WRECK IT RALPHa. Ipak, ta ideja podeljenog mladalačkog iskustva sa ekscesima popularne kulture je zanimljiva, i intrigantna samim tim što je inkluzivna - junak koji je stasao igrajući stare šematizovane igre, na kraju pobedi preuzimajući paradigmu novih sa znatno sofisticiranijim CPU. 

U sezoni koja je umnogome obeležena oživljavanjem osamdesetih, PIXELS je formalno čist, ne pravi ništa nakaradno u formalnom smislu u odnosu na sadržaj na koji se referiše. LIšen umetničkih pretenzija za razliku od FURY ROADa, PIXELS jeste na liniji SF komedije osamdesetih. Šteta što nije imao tu sreću da ga režira Gil Kenan kao POLTERGEIST, ali pitanje je da li bi onda sačuvao i tu neophodnu goofy dimenziju.

* * * / * * * *