TRAICANME LA CABEZA DE LA MUJER METRALLETA

Pogledao sam TRAICANME LA CABEZA DE LA MUJER METRALLETA Ernesta Diaz Espinoze. Reč je o rodriguezovskom filmu iz faze Grindhouse ortodoksije. Sve je prilagođeno Grindhouseu, od fakture slike koja je naprasvljena da izgleda kao neki VHS snimak do preteranosti treš rešenja kojima se film bavi - a naslov otprilike opisuje ko je centralni lik.

Na svu sreću, Ernesto Diaz Espinoza shvata da je naslovna junakinja preekstreman koncept da bi bila noseći, glavni lik. Ali sa druge strane za glavnog junaka uzima mladog gejmera, DJa iz Santijaga koji svoju potragu za naslovnom junakinjom tretira kao igranje GTA. ČAk je i film podeljen na poglavlja koji su formulisani kao misije, sa različitim zadacima za junaka.

Međutim, Diaz Espinoza ne ulazi u suštinu gejmerskog iskustva čak ni kroz ovu maskaradu gde igrač preuzima avatar u igri iako nema one veštine koje protagonista u igri ima itd. Otud cela stvar sa GTA ne samo da deluje nategnuto već bi se moglo reći da mi je pobuđivala snažnu želju da prekinem gledanje filma i zaigram GTA. Situacije u kojima se junak nalazi unutar tih “misija” naprosto ne deluju toliko izazovno i nisu koncipirane kao “igra”.

Kada se tome doda nemarna, a opet neduhovita okolnost koja je uvela junaka u potragu za glavnom junakinjom, rekao bih da dramaturški osnov filma baš i ne stoji, a akcije nema toliko da bi to mogla da prikrije.

S druge strane, taj mish-mash osamdesetih u estetici sa GTA i ima i nema smisla. Uostalom, meni najdraži klon GTA jeste SCARFACE produžetak, Međutim, prevelika količina tarantinovsko-rodriguezovske naknadne pameti (koje doduše ima i u GTA) nekako udaljava ovaj film i od ideje 80s throwbacka ili “oživljenog GTA”.

Međutim. činjenica da je ovo 80s throwback i “oživljeni GTA” kao i inače kod Diaz Espinoze rezultira nekim stvarima u kojima je nemoguće ne uživati.

Atmosfera filma u najširem smislu je prilično cool, i Diaz Espinozin nedostatak ukusa zbilja odgovara ovom materijalu. U vizuelnom pogledu, razaranje kvaliteta slike pomaže Espinozi iako se oseća digitalna tradicija ovog reditelja kroz priličnu tupost optike kojom se služi. 

Kao i drugi Diaz Espinozini filmovi i ovaj u sebi nosi efekat odličnog studentskog showcasea. I opet je problem u tome što ovo naprosto nije studentski showcase.

* * 1/2 / * * * *