Komisija Macavity, Žika i Cripple pogledali omnibus VRTLOG koji su radili Hajrudin Krvavac i Gojko Šipovac. Po jednu priču je radio svaki reditelj a jednu su radili i zajedno.
VRTLOG je prilično početnički film u kome se tek u trećoj priči nagoveštava Krvavčev dar, dok su prve dve dosta slične nekom tvrđem realizmu iz partizanskog miljea, gde se možda kao paradigmatičan naslov za poređenje može uzeti TRI Saše Petrovića. Naravno, TRI je izašao godinu dana kasnije, tako da sigurno nije mogao biti uzor ali rekao bih da je taj film dobar primer koji su krajnji dometi ovog pristupa.
Krvavac i Šipovac nažalost nisu dobacili do tog dometa, ali svakako da postoje neke zanimljivo postavljene situacije u kojima su se lepo snašli.
Najslabije funkcioniše priča koja je bazirana na psihološkom dvoboju koji je sav u pogledima na početku, a ni druga priča gde je psihološki sukob eksternalizovaniji kroz priču o dva partizana koji lutaju kroz močvaru i žele da se probiju kroz obruč (neke od situacija u močvari podsećaju na Bambinovu pogibiju u MOSTu). Film stane na noge kada je postavljen konvencionalnije, sa zaokruženijim karakterima, jasnom dramskom situacijom i melodramskim odnosom i tu se jasno vidi da je Krvavac punokrvini reditelj komunikativnog repertoarskog filma kome nije mesto u umetničkim eksperimentima.
Naprosto, kada se bavi suptilnim, eteričnim, neopipljivim kinestetičkim zahvatima, VRTLOG je samo simulacija umetničkog filma, dočim kada se sve konkretizuje postaje pravi film.
* * / * * * *
VRTLOG je prilično početnički film u kome se tek u trećoj priči nagoveštava Krvavčev dar, dok su prve dve dosta slične nekom tvrđem realizmu iz partizanskog miljea, gde se možda kao paradigmatičan naslov za poređenje može uzeti TRI Saše Petrovića. Naravno, TRI je izašao godinu dana kasnije, tako da sigurno nije mogao biti uzor ali rekao bih da je taj film dobar primer koji su krajnji dometi ovog pristupa.
Krvavac i Šipovac nažalost nisu dobacili do tog dometa, ali svakako da postoje neke zanimljivo postavljene situacije u kojima su se lepo snašli.
Najslabije funkcioniše priča koja je bazirana na psihološkom dvoboju koji je sav u pogledima na početku, a ni druga priča gde je psihološki sukob eksternalizovaniji kroz priču o dva partizana koji lutaju kroz močvaru i žele da se probiju kroz obruč (neke od situacija u močvari podsećaju na Bambinovu pogibiju u MOSTu). Film stane na noge kada je postavljen konvencionalnije, sa zaokruženijim karakterima, jasnom dramskom situacijom i melodramskim odnosom i tu se jasno vidi da je Krvavac punokrvini reditelj komunikativnog repertoarskog filma kome nije mesto u umetničkim eksperimentima.
Naprosto, kada se bavi suptilnim, eteričnim, neopipljivim kinestetičkim zahvatima, VRTLOG je samo simulacija umetničkog filma, dočim kada se sve konkretizuje postaje pravi film.
* * / * * * *
No comments:
Post a Comment