Pogledao sam LAST EMBRACE Jonathan Demmea, film iz perioda kada je prelazio iz cormanovske u mejnstrim fazu. Kao i mnoge cormanovske špice i ova UA produkcija ima dosta imena na zanimljivim pozicijama, tako je recimo čuveni indie DP Ed Lachman pomoćni snimatelj, Scott Rudin je radio kasting a kasniji producing partner Toma Hanksa Gary Goetzman se pojavljuje u kameo ulozi vodiča na Nijagarinim vodopadima...
Među onima koji su poznati iz drugih razloga treba navesti i kameo pojavu Joe Spinella.
Demme u ovom filmu pravi jednu od 70s parafraza Hitchcocka sa tom specifičnošću što je film baziran na jednom pinčonovskom zapletu u kome se teorije zavere nadovezuju jedna na drugu a ona krajnja je potpuno u duhu njegove OBJAVE BROJA 49. Otud i toliki broj Hitchovih citata ima smisla, iako se mora priznati da je Demme uspeo da ih integriše u zaplet.
Roy Scheider nije ušao nepripremljen u ovu priču pošto je iza sebe već imao nekoliko leading man rola a sličan hičkokovski ugođaj pružiće i tri godine kasnije u Bentonovom STILL OF THE NIGHT.
Kad je reč o rediteljskom rukopisu, Demme i DP Tak Fujimoto (čije fotografije lično najviše volim u jednom drugom ključu, a to su filmovi u kojima rekonstruiše epohu) ne nude ništa apartno, nema tu nekog naročitog ličnog pečata kao kod De Palme ali nesporno je to kompetentan i obavešten mejnstruim u koji su inkorporirani svi tokovi. U tom smislu, Demme nije koristio ovaj film da pokazuje šta sve zna, ali je na nivou čistog storytellinga na druge načine pokazao da zna dosta, i u principu vidljivi su osnovi koji će kasnije rezultirati u SILENCE OF THE LAMBS.
* * * / * * * *
Među onima koji su poznati iz drugih razloga treba navesti i kameo pojavu Joe Spinella.
Demme u ovom filmu pravi jednu od 70s parafraza Hitchcocka sa tom specifičnošću što je film baziran na jednom pinčonovskom zapletu u kome se teorije zavere nadovezuju jedna na drugu a ona krajnja je potpuno u duhu njegove OBJAVE BROJA 49. Otud i toliki broj Hitchovih citata ima smisla, iako se mora priznati da je Demme uspeo da ih integriše u zaplet.
Roy Scheider nije ušao nepripremljen u ovu priču pošto je iza sebe već imao nekoliko leading man rola a sličan hičkokovski ugođaj pružiće i tri godine kasnije u Bentonovom STILL OF THE NIGHT.
Kad je reč o rediteljskom rukopisu, Demme i DP Tak Fujimoto (čije fotografije lično najviše volim u jednom drugom ključu, a to su filmovi u kojima rekonstruiše epohu) ne nude ništa apartno, nema tu nekog naročitog ličnog pečata kao kod De Palme ali nesporno je to kompetentan i obavešten mejnstruim u koji su inkorporirani svi tokovi. U tom smislu, Demme nije koristio ovaj film da pokazuje šta sve zna, ali je na nivou čistog storytellinga na druge načine pokazao da zna dosta, i u principu vidljivi su osnovi koji će kasnije rezultirati u SILENCE OF THE LAMBS.
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment