Pogledao sam TV film Johna Schlesingera AN ENGLISHMAN ABROAD koji je po ispovesti australijske glumice Coral Browne napisao Alan Bennet. Ovo je BBC produkcija iz 1983. godine koja se na dosta bizaran način odnosi prema izvornom materijalu pošto Browne igra samu sebe iako je priča smeštena u 1958. godinu.
Reč je o njenoj istinitoj priči o susretu sa Guy Burgessom u Moskvi 1958. godine, dakle posle njegovog bekstva sa Zapada u SSSR. Burgess je izuzetno zanimljiv lik i o kembridžskoj petorci sam pogledao praktično sve što je snimljeno izuzev TV filma u kome Burgessa igra Derek Jacobi.
U ovom filmu, Burgessa igra Alan Bates koji uspeva da dosta dobro zarobi njegovu melanholiju posle bekstva. Naime, Burgess je od cele ekipe najteže podneo bekstvo. Još u seriji CAMBRIDGE SPIES vidi se njegova nostalgija dok se brodom udaljavao od Britanije, a istoričari kažu da je njegovo bekstvo sa Donaldom MacLeanom navodno sporno i zbog toga što Burgess nije bio obavešten da ga prebacuju u SSSR. U svakom slučaju u SSSRu, on se za razliku od MacLeana nije dobro snašao, nije naučio ruski, nedostajale su mu razne stvari iz Britanije, naročito odeća, a smetao mu je i sovjetski dosta tvrd odnos prema homoseksualnosti iako mu je KGB dodelio ljubavnika. U filmu HUMAN FACTOR Otto Premingera aludira se da je taj ljubavnik bio KGBovac pošto se u tom filmu pojavljuje burgessolik junak na kraju. U AN ENGLISHMAN ABROAD, taj ljubavnik je neki električar iz pozorišta za koga Burgess kaže da je verovatno kažnjen time što mu je dodeljen da bude ljubavnik, ali da iako je KGB umešan sam tip nije KGB-agent.
U svakom slučaju, Bates je dobro dočarao Burgessovo sporo alkoholno samoubistvo koje je, ruku na srce, počelo još u Americi, i koje je od svih glumaca koji su igrali Burgessa najbolje dočarao Tony Hopkins u BLUNTu. Ipak, Bates uspeva da generalno pokaže Burgessa na kraju životnog puta, lišenog onoga što mu je ipak bilo najvažnije u životu a to su sitna zadovoljstva, iako je uspeo da dope do onoga što mu je bilo bitno a to je sistem koji je priželjkivao.
Bennett to dosta otvoreno i artikuliše, pokazujući kako Burgess suočen sa ekscesnim ostvarenjem ideje za koju se borio shvata koliko su mu detalji zapravo bitni.
Od kembridžske ekipe, u SSSRu najbolje se snašao MacLean, a 1958. godine svi oni su realno bili na putu da budu gurnuti pod tepih, te prilično bedan Burgessov lifestyle u Moskvi deluje sasvim ubedljivo a Schlesinger dobro dočarava teskobu ranog poststaljinizma.
Ono što je generalni problem ovog projekta je Coral Browne koja je u svojoj ispovesti čini mi se jedna od onih ličnosti koja je u svom prepričavanju priče najpametnija, najiskrenija i sl. To se moglo malo umeriti a bilo bi dobro da i ona nije igrala pošto ipak ne deluje kao da ima 45 godina koliko je imala 1958. no to je verovatno neki Schlesingerov rediteljski koncept koji nije do kraja profunkcionisao.
Reč je o njenoj istinitoj priči o susretu sa Guy Burgessom u Moskvi 1958. godine, dakle posle njegovog bekstva sa Zapada u SSSR. Burgess je izuzetno zanimljiv lik i o kembridžskoj petorci sam pogledao praktično sve što je snimljeno izuzev TV filma u kome Burgessa igra Derek Jacobi.
U ovom filmu, Burgessa igra Alan Bates koji uspeva da dosta dobro zarobi njegovu melanholiju posle bekstva. Naime, Burgess je od cele ekipe najteže podneo bekstvo. Još u seriji CAMBRIDGE SPIES vidi se njegova nostalgija dok se brodom udaljavao od Britanije, a istoričari kažu da je njegovo bekstvo sa Donaldom MacLeanom navodno sporno i zbog toga što Burgess nije bio obavešten da ga prebacuju u SSSR. U svakom slučaju u SSSRu, on se za razliku od MacLeana nije dobro snašao, nije naučio ruski, nedostajale su mu razne stvari iz Britanije, naročito odeća, a smetao mu je i sovjetski dosta tvrd odnos prema homoseksualnosti iako mu je KGB dodelio ljubavnika. U filmu HUMAN FACTOR Otto Premingera aludira se da je taj ljubavnik bio KGBovac pošto se u tom filmu pojavljuje burgessolik junak na kraju. U AN ENGLISHMAN ABROAD, taj ljubavnik je neki električar iz pozorišta za koga Burgess kaže da je verovatno kažnjen time što mu je dodeljen da bude ljubavnik, ali da iako je KGB umešan sam tip nije KGB-agent.
U svakom slučaju, Bates je dobro dočarao Burgessovo sporo alkoholno samoubistvo koje je, ruku na srce, počelo još u Americi, i koje je od svih glumaca koji su igrali Burgessa najbolje dočarao Tony Hopkins u BLUNTu. Ipak, Bates uspeva da generalno pokaže Burgessa na kraju životnog puta, lišenog onoga što mu je ipak bilo najvažnije u životu a to su sitna zadovoljstva, iako je uspeo da dope do onoga što mu je bilo bitno a to je sistem koji je priželjkivao.
Bennett to dosta otvoreno i artikuliše, pokazujući kako Burgess suočen sa ekscesnim ostvarenjem ideje za koju se borio shvata koliko su mu detalji zapravo bitni.
Od kembridžske ekipe, u SSSRu najbolje se snašao MacLean, a 1958. godine svi oni su realno bili na putu da budu gurnuti pod tepih, te prilično bedan Burgessov lifestyle u Moskvi deluje sasvim ubedljivo a Schlesinger dobro dočarava teskobu ranog poststaljinizma.
Ono što je generalni problem ovog projekta je Coral Browne koja je u svojoj ispovesti čini mi se jedna od onih ličnosti koja je u svom prepričavanju priče najpametnija, najiskrenija i sl. To se moglo malo umeriti a bilo bi dobro da i ona nije igrala pošto ipak ne deluje kao da ima 45 godina koliko je imala 1958. no to je verovatno neki Schlesingerov rediteljski koncept koji nije do kraja profunkcionisao.
No comments:
Post a Comment