Pogledao sam A NYOMOZO Attile Galambosa i mogu reći da se retko kada takav početnički film izdvoji iz taloga lokalne kinematografije i uopšte dođe do internacionalne publike.
Usled izvesnih sličnosti sa KLOPKOM najlakše je porediti ga sa tim Golubovićevim filmom. Čak su i prezimena Galambos i Golubović na neki način slična. Poređenje je uglavnom u korist KLOPKE i jedini adut koji je na Attilinoj strani je to što je ovaj film nešto manje preteciozan.
U oba slučaja imamo junaka koji radi lečenja dragog člana porodice odlučuje da ubije čoveka i kasnije se suočava sa posledicama tog čina koji je, gle čuda, ipak mnogo nezgodniji nego što prosečan ubica bez iskustva ali sa spremnošću da se dokazuje, može da pomisli, ako je poreklom iz tranzicione Evrope. E sad kod Attile, taj junak je mađarski Dexter, samo što je u američkoj seriji taj forenzičar sklon ubijanju simpatičan i intereantan a Attilin je prilično isprazan frik koji pokušava da dovede tradicionalnu mađarsku depresivnost do paroksizma.
Ipak, high concept Attilinog filma se ne završava na tom DEXTER meets KLOPKA gimmicku, pored toga tu su i deonice u kojima autor komentariše savremenu kinematografiju kroz dijaloge glavnog junaka sa biletarima u bioskopu, odnosno kroz scene na samim projekcijama što je krajnje infantilan polaz, zatim imamo satirične oniričke scene u kojima se iznosi socijalnokritička dimenzija filma, i na kraju je jako teško utvrditi o čemu se zapravo u ovom filmu radi. Odnosno, jasno je o čemu se radi ali nije jasno šta je glavna tema. Da li je glavna tema Dexterov pokušaj da otkrije ko mu je naručio ubistvo i da na taj način postigne nešto što nam do kraja nije jasno - recimo iskupljenje? Ili je ključ u hičkokovskoj melodrami koja se dešava uporedo i koja je na neki način u stvari ogledalo junakovog stanja odnosno pokazuje kroz kakvu promenu on prolazi, if any.
Iako Attila unosi niz raznih tema i motiva, one nažalost uopšte nemaju nikakvu vezu ili je ta veza marginalna. Njegova profesija forenzičara nema veze sa zapletom izuzev vinjeta u kojima gledamo ljude kako stradaju i završavaju na njegovom stolu, a ti ljudi mahom nemaju apsolutno nikakav značaj za zaplet. Kad je reč o samom ubistvu, forenzički zanat eventualno može da bude adut prilikom ubijanja, ali u krajnjoj konsekvenci u završnici filma ispostavlja se da Dexter nije angažovan zbog svoje profesije već zbog nečeg drugog, usled čega na kraju sve deluje kao neubedljiva konstrukcija u maniru studentskog filma.
U tehničkom smislu, A NYOMOZO je pristojno realizovan. U principu, jedna od karakteristika evropskih krimića u poslednje vreme je da se zapravo sa dosta visokim budžetom bave temama koje je Holivud odavno zapostavio i više ih ni ne radi sa takvim budžetima. Attila insistira na glossy lokacijama i fotki ali to otvara neke druge probleme. Recimo Dexterov stan deluje vrlo luksuzno i neobično i uopšte nije u skladu sa njegovom navodno teškom finansijskom situacijom.
A NYOMOZO je debitantski film i to pokazuje na svakom koraku pošto reditelj čini većinu početničkih grešaka kao što su prenatrpavanje filma raznim motivima, citati i komentari na sve i svašta bez ikakve funkcije i sve to ispraćeno krajnjem samozaljubljenošću što na kraju dovodi do jako sporog tempa i preterane dužine, pretvorivši ovaj film u jedan od onih naslova koji najbolje funkcionišu kad se u plejeru barem duplo ubrzaju.
Ipak, ako imamo u vidu iz kakve žanrovski nerazvijene kinematografije dolazi, A NYOMOZO zaslužuje da mu se malo progleda kroz prste i očekivati nešto više od rediteljevog sledećeg filma.
* * / * * * *
Usled izvesnih sličnosti sa KLOPKOM najlakše je porediti ga sa tim Golubovićevim filmom. Čak su i prezimena Galambos i Golubović na neki način slična. Poređenje je uglavnom u korist KLOPKE i jedini adut koji je na Attilinoj strani je to što je ovaj film nešto manje preteciozan.
U oba slučaja imamo junaka koji radi lečenja dragog člana porodice odlučuje da ubije čoveka i kasnije se suočava sa posledicama tog čina koji je, gle čuda, ipak mnogo nezgodniji nego što prosečan ubica bez iskustva ali sa spremnošću da se dokazuje, može da pomisli, ako je poreklom iz tranzicione Evrope. E sad kod Attile, taj junak je mađarski Dexter, samo što je u američkoj seriji taj forenzičar sklon ubijanju simpatičan i intereantan a Attilin je prilično isprazan frik koji pokušava da dovede tradicionalnu mađarsku depresivnost do paroksizma.
Ipak, high concept Attilinog filma se ne završava na tom DEXTER meets KLOPKA gimmicku, pored toga tu su i deonice u kojima autor komentariše savremenu kinematografiju kroz dijaloge glavnog junaka sa biletarima u bioskopu, odnosno kroz scene na samim projekcijama što je krajnje infantilan polaz, zatim imamo satirične oniričke scene u kojima se iznosi socijalnokritička dimenzija filma, i na kraju je jako teško utvrditi o čemu se zapravo u ovom filmu radi. Odnosno, jasno je o čemu se radi ali nije jasno šta je glavna tema. Da li je glavna tema Dexterov pokušaj da otkrije ko mu je naručio ubistvo i da na taj način postigne nešto što nam do kraja nije jasno - recimo iskupljenje? Ili je ključ u hičkokovskoj melodrami koja se dešava uporedo i koja je na neki način u stvari ogledalo junakovog stanja odnosno pokazuje kroz kakvu promenu on prolazi, if any.
Iako Attila unosi niz raznih tema i motiva, one nažalost uopšte nemaju nikakvu vezu ili je ta veza marginalna. Njegova profesija forenzičara nema veze sa zapletom izuzev vinjeta u kojima gledamo ljude kako stradaju i završavaju na njegovom stolu, a ti ljudi mahom nemaju apsolutno nikakav značaj za zaplet. Kad je reč o samom ubistvu, forenzički zanat eventualno može da bude adut prilikom ubijanja, ali u krajnjoj konsekvenci u završnici filma ispostavlja se da Dexter nije angažovan zbog svoje profesije već zbog nečeg drugog, usled čega na kraju sve deluje kao neubedljiva konstrukcija u maniru studentskog filma.
U tehničkom smislu, A NYOMOZO je pristojno realizovan. U principu, jedna od karakteristika evropskih krimića u poslednje vreme je da se zapravo sa dosta visokim budžetom bave temama koje je Holivud odavno zapostavio i više ih ni ne radi sa takvim budžetima. Attila insistira na glossy lokacijama i fotki ali to otvara neke druge probleme. Recimo Dexterov stan deluje vrlo luksuzno i neobično i uopšte nije u skladu sa njegovom navodno teškom finansijskom situacijom.
A NYOMOZO je debitantski film i to pokazuje na svakom koraku pošto reditelj čini većinu početničkih grešaka kao što su prenatrpavanje filma raznim motivima, citati i komentari na sve i svašta bez ikakve funkcije i sve to ispraćeno krajnjem samozaljubljenošću što na kraju dovodi do jako sporog tempa i preterane dužine, pretvorivši ovaj film u jedan od onih naslova koji najbolje funkcionišu kad se u plejeru barem duplo ubrzaju.
Ipak, ako imamo u vidu iz kakve žanrovski nerazvijene kinematografije dolazi, A NYOMOZO zaslužuje da mu se malo progleda kroz prste i očekivati nešto više od rediteljevog sledećeg filma.
* * / * * * *
No comments:
Post a Comment