Pogledao sam CELDA 211 Daniel Monzona. Još od filma KOVAK BOX koji je bio jedna jako energična žanrovska egzibicija, od Monzona sam dosta očekivao. CELDA 211 je njegov pokušaj da ode korak napred i prevaziđe brojna produkciono-žanrovska ofgraničenja koja mu je nametao KOVAK BOX kao ipak španski surogat američkog trilera. Ipak, rekao bih da mu je upravo izvesni stepen žanrovske konvencionalnosti u KOVAK BOXu pomogao da usmeri svoje pripovedanje a u filmu CELDA 211 kao da mu nedostaje ta struktura.
Za film CELDA 211 ne može se reći da je strukturalno raspušten, čak naprotiv, vrlo je precizno strukturiran, do te mere da taj pripovedački kostur smeta i čini da se film prilično mehanički odvija. Ako se tome doda prilično televizijski look cele produkcije, a to je dosta retko za španski film koji obično ima holivudski film-look, na kraju Monzonov rad deluje kao nešto kvalitetnija TV produkcija. U KOVAK BOXu, žanrovske konvencije i jednostavna struktura nudile su mogućnost da ih Monzon nadgradi određenim iracionalnim detaljima, naročito na nivou atmosfere i vizuelnih detalja. U CELDA 211, Monzon jedva uspeva da ispuni vrlo složenu i zahtevnu strukturu pa neke naročite nadgradnje nažalost nema.
I po samom naslovu i po zapletu CELDA 211 pokušava da se nadoveže na Siegelov RIOT IN CELL BLOCK 11 i da bude njegova osavremenjena evropska varijanta. Nažalost, Monzon ne uspeva da dostigne ni dokumentarnost ni moralnu ambivalentnost Siegelovog filma upravo zbog svoje nametljive strukturiranosti i prepoznatljivih formula u postavci i transformaciji karaktera.
Uprkos svim ovim nedostacima, CELDA 211 je dinamičan i zanimljiv film, sa ponekim zanimljivim deonicama, među kojima se kao autentičan koncept izdvaja priča sa ETA teroristima kao taocima.
Ipak, veliki uspeh ovog filma je prilično nezaslužen, jer kada se sve sabere i oduzme, ovo ipak nije prvorazredan španski materijal.
* * 1/2 / * * * *
Za film CELDA 211 ne može se reći da je strukturalno raspušten, čak naprotiv, vrlo je precizno strukturiran, do te mere da taj pripovedački kostur smeta i čini da se film prilično mehanički odvija. Ako se tome doda prilično televizijski look cele produkcije, a to je dosta retko za španski film koji obično ima holivudski film-look, na kraju Monzonov rad deluje kao nešto kvalitetnija TV produkcija. U KOVAK BOXu, žanrovske konvencije i jednostavna struktura nudile su mogućnost da ih Monzon nadgradi određenim iracionalnim detaljima, naročito na nivou atmosfere i vizuelnih detalja. U CELDA 211, Monzon jedva uspeva da ispuni vrlo složenu i zahtevnu strukturu pa neke naročite nadgradnje nažalost nema.
I po samom naslovu i po zapletu CELDA 211 pokušava da se nadoveže na Siegelov RIOT IN CELL BLOCK 11 i da bude njegova osavremenjena evropska varijanta. Nažalost, Monzon ne uspeva da dostigne ni dokumentarnost ni moralnu ambivalentnost Siegelovog filma upravo zbog svoje nametljive strukturiranosti i prepoznatljivih formula u postavci i transformaciji karaktera.
Uprkos svim ovim nedostacima, CELDA 211 je dinamičan i zanimljiv film, sa ponekim zanimljivim deonicama, među kojima se kao autentičan koncept izdvaja priča sa ETA teroristima kao taocima.
Ipak, veliki uspeh ovog filma je prilično nezaslužen, jer kada se sve sabere i oduzme, ovo ipak nije prvorazredan španski materijal.
* * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment