Reprizirao sam THE QUIET EARTH Geoffa Murphyja, jednog od meni najdražih novozelandskih reditelja. Ako iko ume da snimi showcase film, to su onda reditelji iz ANZAC predela, i Murphy u tom smislu nije izuzetak. QUIET EARTH je i dan-danas jedan od zanimljivijih internacionalnih attention-grabbera kad je reč o vanameričkim rediteljima.
Murphy je pre ovog naslova već imao par zapaženih filmova, ali iz njegove domovinske faze QUIET EARTH ostaje internacionalno zapamćen (premda je i vrlo zanimljivi UTU izuzetno vredan pažnje).
Ovaj film ima puno problema ali i na drugo gledanje je i dalje zanimljiv. osnovni problem proističe iz samog koncepta, pošto se Murphy naprosto najbolje nalazi u konvencionalnijim narativima i najbolje filmove je snimio baveći se naizgled potrošenim žanrovima poput vesterna ili akcionog trilera. U QUIET EARTHu on nije sasvim dorastao zadatku u prvoj polovini priče kada film govori o poslednjem čoveku na svetu zato što s jedne strane, film nije dovoljno interesantan da bi mislio umesto gledaoca i nije dovoljno kontemplativan da bi gledalac mogao sam da se prepusti mislima potaknut prizorima, nego je negde između.
Kada se priča vrati u konvencionalnije dramske tokove, Murphy se bolje snalazi ali se tada i sam film nađe na predvidljivijoj teritoriji.
Ono što je osnovni adut QUIET EARTHa pored sjajnog koncepta, jeste Murphyjeva vizuellizacija pa ne čudi da je vrlo brzo posle njega počeo da radi ozbiljnije holivudske projekte. Prava je šteta što je Murphy danas marginalizovan kao reditelj iako je i dalje veliki autoritet na Novom Zelandu o čemu svedoči i izuzetno značajna pozicija pomoćnika režije na Jacksonovoj LOTR trilogiji. Inače, reklo bi se da su mlađi reditelji dosta prevazišli Murphyja po holivudskoj reputaciji. Tako je recimo Lee Tamahori bio njemu pomoćnik na QUIET EARTH da bi na kraju Murphy bio njegov na XXX2. Novozelandske špice podsećaju na Cormanove po tome koliko se poznatih imena može locirati na najrazličitijim pozicijama u filmskoj ekipi.
* * 1/2 / * * * *
Murphy je pre ovog naslova već imao par zapaženih filmova, ali iz njegove domovinske faze QUIET EARTH ostaje internacionalno zapamćen (premda je i vrlo zanimljivi UTU izuzetno vredan pažnje).
Ovaj film ima puno problema ali i na drugo gledanje je i dalje zanimljiv. osnovni problem proističe iz samog koncepta, pošto se Murphy naprosto najbolje nalazi u konvencionalnijim narativima i najbolje filmove je snimio baveći se naizgled potrošenim žanrovima poput vesterna ili akcionog trilera. U QUIET EARTHu on nije sasvim dorastao zadatku u prvoj polovini priče kada film govori o poslednjem čoveku na svetu zato što s jedne strane, film nije dovoljno interesantan da bi mislio umesto gledaoca i nije dovoljno kontemplativan da bi gledalac mogao sam da se prepusti mislima potaknut prizorima, nego je negde između.
Kada se priča vrati u konvencionalnije dramske tokove, Murphy se bolje snalazi ali se tada i sam film nađe na predvidljivijoj teritoriji.
Ono što je osnovni adut QUIET EARTHa pored sjajnog koncepta, jeste Murphyjeva vizuellizacija pa ne čudi da je vrlo brzo posle njega počeo da radi ozbiljnije holivudske projekte. Prava je šteta što je Murphy danas marginalizovan kao reditelj iako je i dalje veliki autoritet na Novom Zelandu o čemu svedoči i izuzetno značajna pozicija pomoćnika režije na Jacksonovoj LOTR trilogiji. Inače, reklo bi se da su mlađi reditelji dosta prevazišli Murphyja po holivudskoj reputaciji. Tako je recimo Lee Tamahori bio njemu pomoćnik na QUIET EARTH da bi na kraju Murphy bio njegov na XXX2. Novozelandske špice podsećaju na Cormanove po tome koliko se poznatih imena može locirati na najrazličitijim pozicijama u filmskoj ekipi.
* * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment