Pogledao sam ARMORED Nimroda Antala. Ako je postiojao neki razlog da ne bude snimljen američki rimejk CONVOYEURa sa Ericom Banom i po scenariju Andrew Kevin Walkera, onda to svakako nije ovaj film.
ARMORED je s jedne strane dobar primer Nimrodovg mudrog vođenja karijere u kojoj je posle par nepretencioznih malih repertoarskih filmova uspeo da dođe do potencijalnog blokbastera sa PREDATORSom. Ono što je loše je to da su i VACANCY i ARMORED prilično bezveze filmovi koji u izvesnoj meri pokazuju potencijal ali onda ga ispuste na krajnje početnički način.
ARMORED je film koji je prvih pola sata relativno simpatičan naivni blue collar B-film čija se tupost može oprostiti jer podseća na filmove za publiku sa jeftinijim kartama, nižim kriterijumima i sl. kakvi su nastajali sve negde do sredine devedesetih. Mislim da su sva poređenja sa 70s filmovima deplasirana i da ARMORED možda najviše liči na neki film koji bi 1995. snimio F. Gary Gray. Motivacija glavnog junaka i ceo ambijent u kome on živi su beskrajno naivni i funkcionišu na nekom najrudimentarnijem nivou motivacije kakav bi ove godine koristio eventualno Prachya Pinkaew.
Međutim, kada dođemo do glavne situacije u filmu a to je pljačka koja pođe po zlu, film postane prilično negledljiv pošto se osnovnoj premisi da čovek koji je spreman da ukrade 42 miliona dolara neće da ubije ili bar toleriše ubistvo hoboa nimalo ne veruje. Od tog momenta, sva psihologija pada u vodu, ne samo u odnosu na postupak glavnog junaka već i u odnosu na poznavanje mentaliteta publike od strane autora.
Takav preokret u liku može da iznese samo veliki glumac, a Columbus Short nije taj. Štaviše, Short je najmanje poznat u ovoj glumačkoj podeli, ima najmanje ubedljiv i njemu se najmanje veruje. S druge strane, Matt Dillon kao kolovođa bande igra bliže nekoj ulozi fikcionalnog glumca Johnny Drame kog u seriji ENTOURAGE igra njegov manje uspešni brat Kevin a Fishburne i Jean Reno su tu bez ikakvog razloga i njihova pepoznatljivost čak i smeta filmu. Neki od njih u glavnoj ulozi možda bi uspeo da podari neku vrstu uverljivosti junaku koji pokušava da ospori i životnu i filmsku istinu da jedna vrsta zločina vodi u drugu.
Zatim, oni kojima pljačka ne ide za rukom i ništa drugo ne ide za rukom su negativci a ne glavni junak. On je polupasivan, i imamo situaciju u kojoj gledalac nema za koga da navija, naročito jer su negativci proaktivniji i ubedljiviji od pozitivca a opet su i dovoljno odvratni i bledi da se sa njima ne može ostvariti bilo kakva identifikacija. Ukoliko su autori gađali neki DIE HARD vibe potpuno su ga omašili jer je u DIE HARD McClane bio aktivan i negativcima je sve išlo kako treba dok se on nije uključio, pa i onda je bilo faza kada je sve bilo okej.
Kod Nimroda međutim vlada besmisao. Nikome ništa ne funkcioniše a film nije komedija i onda je naprosto sve mučno.
Što se tehničke egzekucije tiče, gledali smo puno boljih filmova, a bez da se poteže TRESPASS. ARMORED je podnošljiv, kompetentan film ali nije mnogo daleko od DTV nivoa i onog beskrajnog niza heist komedija sa ocvalim zvezdama koje pretenduju na bioskop pa završe na videu. Nimrod je imao sreće da je ovaj naslov uspeo da istraje u svojoj theatrical nameni.
ARMORED počinje kao film kome se nema puno zameriti ali na kraju se zamerke gomilaju sve do jednog sveopšteg nepovoljnog utiska. kakav god bio rimejk CONVOYEURa je imao više potencijala i zaista je šteta ako ga je ARMORED sada onemogućio.
* 1/2 / * * * *
ARMORED je s jedne strane dobar primer Nimrodovg mudrog vođenja karijere u kojoj je posle par nepretencioznih malih repertoarskih filmova uspeo da dođe do potencijalnog blokbastera sa PREDATORSom. Ono što je loše je to da su i VACANCY i ARMORED prilično bezveze filmovi koji u izvesnoj meri pokazuju potencijal ali onda ga ispuste na krajnje početnički način.
ARMORED je film koji je prvih pola sata relativno simpatičan naivni blue collar B-film čija se tupost može oprostiti jer podseća na filmove za publiku sa jeftinijim kartama, nižim kriterijumima i sl. kakvi su nastajali sve negde do sredine devedesetih. Mislim da su sva poređenja sa 70s filmovima deplasirana i da ARMORED možda najviše liči na neki film koji bi 1995. snimio F. Gary Gray. Motivacija glavnog junaka i ceo ambijent u kome on živi su beskrajno naivni i funkcionišu na nekom najrudimentarnijem nivou motivacije kakav bi ove godine koristio eventualno Prachya Pinkaew.
Međutim, kada dođemo do glavne situacije u filmu a to je pljačka koja pođe po zlu, film postane prilično negledljiv pošto se osnovnoj premisi da čovek koji je spreman da ukrade 42 miliona dolara neće da ubije ili bar toleriše ubistvo hoboa nimalo ne veruje. Od tog momenta, sva psihologija pada u vodu, ne samo u odnosu na postupak glavnog junaka već i u odnosu na poznavanje mentaliteta publike od strane autora.
Takav preokret u liku može da iznese samo veliki glumac, a Columbus Short nije taj. Štaviše, Short je najmanje poznat u ovoj glumačkoj podeli, ima najmanje ubedljiv i njemu se najmanje veruje. S druge strane, Matt Dillon kao kolovođa bande igra bliže nekoj ulozi fikcionalnog glumca Johnny Drame kog u seriji ENTOURAGE igra njegov manje uspešni brat Kevin a Fishburne i Jean Reno su tu bez ikakvog razloga i njihova pepoznatljivost čak i smeta filmu. Neki od njih u glavnoj ulozi možda bi uspeo da podari neku vrstu uverljivosti junaku koji pokušava da ospori i životnu i filmsku istinu da jedna vrsta zločina vodi u drugu.
Zatim, oni kojima pljačka ne ide za rukom i ništa drugo ne ide za rukom su negativci a ne glavni junak. On je polupasivan, i imamo situaciju u kojoj gledalac nema za koga da navija, naročito jer su negativci proaktivniji i ubedljiviji od pozitivca a opet su i dovoljno odvratni i bledi da se sa njima ne može ostvariti bilo kakva identifikacija. Ukoliko su autori gađali neki DIE HARD vibe potpuno su ga omašili jer je u DIE HARD McClane bio aktivan i negativcima je sve išlo kako treba dok se on nije uključio, pa i onda je bilo faza kada je sve bilo okej.
Kod Nimroda međutim vlada besmisao. Nikome ništa ne funkcioniše a film nije komedija i onda je naprosto sve mučno.
Što se tehničke egzekucije tiče, gledali smo puno boljih filmova, a bez da se poteže TRESPASS. ARMORED je podnošljiv, kompetentan film ali nije mnogo daleko od DTV nivoa i onog beskrajnog niza heist komedija sa ocvalim zvezdama koje pretenduju na bioskop pa završe na videu. Nimrod je imao sreće da je ovaj naslov uspeo da istraje u svojoj theatrical nameni.
ARMORED počinje kao film kome se nema puno zameriti ali na kraju se zamerke gomilaju sve do jednog sveopšteg nepovoljnog utiska. kakav god bio rimejk CONVOYEURa je imao više potencijala i zaista je šteta ako ga je ARMORED sada onemogućio.
* 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment