Pogledao sam dugo očekivani novi film Nicolas Boukhriefa CORTEX. Čekanje se itekako isplatilo. Reč je o pravom evropskom trilčeru za sladokusce, sa premisom i glumačkom podelom koje nastavljaju korak dalje od onoga gde je MEMENTO stao i vrše potpunu rekonstrukciju mitske figuire francuskog filmskog policajca.
Već u Novom Holivudu imamo filmove u kojima se dekonstruišu američki hard boiled detektivi kod Bentona ili Altmana ili Richardsa, ali u CORTEXu Boukhrief ide do kraja razarajući najmoćnije oružje tog junaka a to je njegov mozak.
Glavnog junaka igra Andre Dussollier koji u principu nije bitan glumac što se tiče policijskog filma, ali pošto je francuska produkcija policiera velika, imao je on svoj fair share. Kao što su Nahona reinventovali reditelji poput Noea i Aje, Dussolliera je reinvetovao neoklasicista Frederic Schoedoerffer. Boukrieff je deo te ekipe sa Noeom i Kassovitzom, pa bi se moglo reći da je i Dussollier generacijski glumac-fetiš.
U podeli značajnu, kako po funkciji tako i po filmofilskom značaju, ulogu ima Marthe Keller, u jednoj pravoj Meho-friendly GILF ulozi. Marthe je odigrala neke od najsenzualnijih žena sedamdesetih a iz njenog bogatog opusa, ja bih lično izdvojio BLACK SUNDAY, moj lični favorit i svakako FEDORU. Na neki način, ima malo elemenata FEDORE u njenoj roli u CORTEXu.
Zaplet filma je sjajno postavljen, ni gledalac ni sam junak zbog njegovog oboljenja nisu do kraja sigurni šta se dešava, da li ima osnova za njegovu sumnju da domom hara ubica ili je to sve samo eho starog policijskog uma koji se probija kroz slojeve alchajmerizovanog tkiva. Ovaj film je showcase za reditelja i glavnog glumca i Dussollier je vitalniji nego ikad što je inače vrlo istinito jer jedan od osnovnih problema sa senilnim ljudima jeste upravo to što im je telo zdravije od mozga i to dovodi do opasnih situacija. U tom smislu, ovaj film je vrlo istinit i ne koristi alchajmerizam samo kao plot device.
Boukhrief ni u jednom trenutku ne zaluta previše u grotesku, iako naravno ima dosta fino integrisanog humora proisteklog iz bizarnosti cele situacije.
Senilnost junaka doduše dovodi do jedinog dramaturškog problema filma a to je što razrešenje ima izvesne nepripremljene elemente, ali, da su ranije jače pripremani, onda bi alchajmerizam bio korišćen u manje misterioznom ključu. Međutim, ova formalna zamerka je zaista opravdana sadržajem filma.
* * * 1/2 / * * * *
Već u Novom Holivudu imamo filmove u kojima se dekonstruišu američki hard boiled detektivi kod Bentona ili Altmana ili Richardsa, ali u CORTEXu Boukhrief ide do kraja razarajući najmoćnije oružje tog junaka a to je njegov mozak.
Glavnog junaka igra Andre Dussollier koji u principu nije bitan glumac što se tiče policijskog filma, ali pošto je francuska produkcija policiera velika, imao je on svoj fair share. Kao što su Nahona reinventovali reditelji poput Noea i Aje, Dussolliera je reinvetovao neoklasicista Frederic Schoedoerffer. Boukrieff je deo te ekipe sa Noeom i Kassovitzom, pa bi se moglo reći da je i Dussollier generacijski glumac-fetiš.
U podeli značajnu, kako po funkciji tako i po filmofilskom značaju, ulogu ima Marthe Keller, u jednoj pravoj Meho-friendly GILF ulozi. Marthe je odigrala neke od najsenzualnijih žena sedamdesetih a iz njenog bogatog opusa, ja bih lično izdvojio BLACK SUNDAY, moj lični favorit i svakako FEDORU. Na neki način, ima malo elemenata FEDORE u njenoj roli u CORTEXu.
Zaplet filma je sjajno postavljen, ni gledalac ni sam junak zbog njegovog oboljenja nisu do kraja sigurni šta se dešava, da li ima osnova za njegovu sumnju da domom hara ubica ili je to sve samo eho starog policijskog uma koji se probija kroz slojeve alchajmerizovanog tkiva. Ovaj film je showcase za reditelja i glavnog glumca i Dussollier je vitalniji nego ikad što je inače vrlo istinito jer jedan od osnovnih problema sa senilnim ljudima jeste upravo to što im je telo zdravije od mozga i to dovodi do opasnih situacija. U tom smislu, ovaj film je vrlo istinit i ne koristi alchajmerizam samo kao plot device.
Boukhrief ni u jednom trenutku ne zaluta previše u grotesku, iako naravno ima dosta fino integrisanog humora proisteklog iz bizarnosti cele situacije.
Senilnost junaka doduše dovodi do jedinog dramaturškog problema filma a to je što razrešenje ima izvesne nepripremljene elemente, ali, da su ranije jače pripremani, onda bi alchajmerizam bio korišćen u manje misterioznom ključu. Međutim, ova formalna zamerka je zaista opravdana sadržajem filma.
* * * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment