Pogledao sam novu rusku produkciju Timura Bekmambetova CHERNAYA MOLNIYA koji je producirao studio Universal kroz svoju podružnicu Focus iako je reč o full-blooded ruskom filmu za rusko tržište. Poslednjih godina, rusko tržište postalo je self-contained, pa ne čudi da se Universal posle dobrog iskustva sa Timurom odlučio da se aktivnije posveti uzimanju para. U tome su itekako uspeli. Ovaj film je koštao osam miliona a zaradio je dvadesetak. Timur je gađao svoj oprobani novogodišnji frejm kao sa IS 2 i ispostavilo se da je ovo jedan od najčistijih pogodaka Universala u 2009. godini.
Kad je reč o samom filmu, reč je o vrlo interesantnom slučaju. Naime, Dmitrij Kiseljev i Aleksandr Vojtinski snimili su film koji je potpuno analogan Raimijevom SPIDER-MANu. Poređenja sa stripom namerno izbegavam jer mislim da je u ovom slučaju prevashodno reč o aluziji na sam film a pojedina rešenja i setinzi su na čisto Raimijevoj liniji.
Ono što je međutim bizarno jeste što njihov Peter Parker ne dobija sam supermoći uz pomoć kojih prvo reguliše svoj život a zatim i počine da se bori na strani dobra, već pronalazi auto koji ima kartakteristike iz domena tehničke fantastike. Reč je o polovnoj Volgi iz pedesetih koja je nabudžena sa nekim nano-pogonom, može da leti i sl. U tom smislu, reč je o jednom vrlo zabavnom vidu ne samo lokalnog car fetišizma, već i jednog šireg manifestovanja nacionalne moći i glorifikovanja tradicije koja nije za bacanje.
Štaviše, kada negativci shvate kako ih mladi supeheroj pobeđuje, oni prave svoj odgovor, ali u formi Mercedesa koga Volga naravno na kraju porazi.
I uopšte ta igra između simbolike Volge i Mercedesa je ključna u filmu. Peter Parker naime želi Mercedes jer misli da će zahvaljujući njemu pridobiti i devojku koja mu se sviđa. Za rođendan od oca dobija auto, ali taj auto je matora Volga. Do kraja filma međutim, Peter Parker će se zahvaljivati svom ocu na ovom poklonu koji je lejsovan zabranjenom sovjetskom nano-tehnologijom.
Ruski filmovi čak i kad su komercijalni dosta su slični ruskim igračkama. Iako je sve zabava, ipak mora da bude i nešto poučno, ali ne usput nego akcentovano poučno, tako da autori plasiraju par heavyhanded ali upravo zato ždanovistički simpatičnih poruka u toku filma pre svega o tome kako boj ne bije svijetlo oružje, ali ako do svijetlog oružja dođe, deduška je ostavio unucima razna iznenađenja.
Valjda tako mora kod supersila.
CM se u tom smislu može tumačiti i kao TRANSFORMERS za staljiniste. Koba je zatekao zemlju u kojoj su seljaci orali plugovima a ostavio ju je u posedu nano-tehnologije.
Iako se za film ne može reći da je by the numbers jer suštinski ovaj film je više koncipiran by the book, preveliko oslanjanje na američke uzore svakako smeta inostranom gledaocu jer sve ono što je drugačije je suviše lokalno, a sve ono što je internacionalno smo videli već sto puta, često u boljim varijantama. Međutim, zbog ovoga ne treba olako otpisati ovaj film jer je on u suštini pravljen za rusko tržište i ta lokalna dimenzija tamo savršeno pije vodu. U izvesnom smislu, CM je autonomniji od američkih blokbastera ove vrste jer ni ne pokušava da se nametne kao konkurentan na internacionalnom tržištu.
Ipak, zahvaljujući svojoj bizarnoj premisi i činjenici da su jako retki ovako ortodoksni superhero filmovi, on će svakako naći publiku kao curio ako ne kao repertoarski akcijaš.
Sama akcija sa letećom Volgom je bizarna i dosta podseća na situacije iz BACK TO THE FUTURE sa letećim kolima, mnogo pre nego iz FIFTH ELEMENTa. To je u izvesnom smislu i logićno pošto se BBTF osim u drugom delu i dešava u okolnostima gde kola ne lete stalno.
Specijalni efekti su osrednji. Ispod nivoa iz druge STRAŽE ali na sasvim podnošljivom su nivou ako imamo u vidu koliko bizarne stvari treba da iskažu. Naprosto nema efekta koji može učiniti leteću Volgu ubedljivim rešenjem.
Film je apsolutno svestan svoje kemp dimenzije i nesumnjivo je da Volga pored nacionalnog ponosa i ideološkog značenja pokazuje i da autori imaju sklonost ka humoru.
U tom smislu, CM nije toliko dobar koliko suštinski fascinantan film jer se zaista retko sreću tako ambiciozni naslovi napravljeni za striktno lokalnu upotrebu.
* * / * * * *
Kad je reč o samom filmu, reč je o vrlo interesantnom slučaju. Naime, Dmitrij Kiseljev i Aleksandr Vojtinski snimili su film koji je potpuno analogan Raimijevom SPIDER-MANu. Poređenja sa stripom namerno izbegavam jer mislim da je u ovom slučaju prevashodno reč o aluziji na sam film a pojedina rešenja i setinzi su na čisto Raimijevoj liniji.
Ono što je međutim bizarno jeste što njihov Peter Parker ne dobija sam supermoći uz pomoć kojih prvo reguliše svoj život a zatim i počine da se bori na strani dobra, već pronalazi auto koji ima kartakteristike iz domena tehničke fantastike. Reč je o polovnoj Volgi iz pedesetih koja je nabudžena sa nekim nano-pogonom, može da leti i sl. U tom smislu, reč je o jednom vrlo zabavnom vidu ne samo lokalnog car fetišizma, već i jednog šireg manifestovanja nacionalne moći i glorifikovanja tradicije koja nije za bacanje.
Štaviše, kada negativci shvate kako ih mladi supeheroj pobeđuje, oni prave svoj odgovor, ali u formi Mercedesa koga Volga naravno na kraju porazi.
I uopšte ta igra između simbolike Volge i Mercedesa je ključna u filmu. Peter Parker naime želi Mercedes jer misli da će zahvaljujući njemu pridobiti i devojku koja mu se sviđa. Za rođendan od oca dobija auto, ali taj auto je matora Volga. Do kraja filma međutim, Peter Parker će se zahvaljivati svom ocu na ovom poklonu koji je lejsovan zabranjenom sovjetskom nano-tehnologijom.
Ruski filmovi čak i kad su komercijalni dosta su slični ruskim igračkama. Iako je sve zabava, ipak mora da bude i nešto poučno, ali ne usput nego akcentovano poučno, tako da autori plasiraju par heavyhanded ali upravo zato ždanovistički simpatičnih poruka u toku filma pre svega o tome kako boj ne bije svijetlo oružje, ali ako do svijetlog oružja dođe, deduška je ostavio unucima razna iznenađenja.
Valjda tako mora kod supersila.CM se u tom smislu može tumačiti i kao TRANSFORMERS za staljiniste. Koba je zatekao zemlju u kojoj su seljaci orali plugovima a ostavio ju je u posedu nano-tehnologije.
Iako se za film ne može reći da je by the numbers jer suštinski ovaj film je više koncipiran by the book, preveliko oslanjanje na američke uzore svakako smeta inostranom gledaocu jer sve ono što je drugačije je suviše lokalno, a sve ono što je internacionalno smo videli već sto puta, često u boljim varijantama. Međutim, zbog ovoga ne treba olako otpisati ovaj film jer je on u suštini pravljen za rusko tržište i ta lokalna dimenzija tamo savršeno pije vodu. U izvesnom smislu, CM je autonomniji od američkih blokbastera ove vrste jer ni ne pokušava da se nametne kao konkurentan na internacionalnom tržištu.
Ipak, zahvaljujući svojoj bizarnoj premisi i činjenici da su jako retki ovako ortodoksni superhero filmovi, on će svakako naći publiku kao curio ako ne kao repertoarski akcijaš.
Sama akcija sa letećom Volgom je bizarna i dosta podseća na situacije iz BACK TO THE FUTURE sa letećim kolima, mnogo pre nego iz FIFTH ELEMENTa. To je u izvesnom smislu i logićno pošto se BBTF osim u drugom delu i dešava u okolnostima gde kola ne lete stalno.
Specijalni efekti su osrednji. Ispod nivoa iz druge STRAŽE ali na sasvim podnošljivom su nivou ako imamo u vidu koliko bizarne stvari treba da iskažu. Naprosto nema efekta koji može učiniti leteću Volgu ubedljivim rešenjem.
Film je apsolutno svestan svoje kemp dimenzije i nesumnjivo je da Volga pored nacionalnog ponosa i ideološkog značenja pokazuje i da autori imaju sklonost ka humoru.
U tom smislu, CM nije toliko dobar koliko suštinski fascinantan film jer se zaista retko sreću tako ambiciozni naslovi napravljeni za striktno lokalnu upotrebu.
* * / * * * *
No comments:
Post a Comment