Pogledao sam DROWNING POOL Stuarta Rosenberga, drugi film o Harperu, filmskoj interpretaciji Ross MacDonaldovog literarnog junaka Archera. Zajedno sa HARPERom i kasnijim TWILIGHTom koji samo formalno nema veze sa MacDonaldom i lik se drugačije zove, čini triptih Newmanovih private dick filmova. Dok je HARPER od sva tri najcenjeniji, meni je upravo DROWNING POOL najkvalitetniji. HARPER je solidan film koji je pregazilo vreme, TWILIGHT je film koji ima sve sastojke masterpisa ali mu nedostaje veća kohezija, ali DROWNING POOL sa scenarijem Keenana Wynna, Lorenzo Semplea i Waltera Hilla nudi pravi spoj Newmanove harizme, filmskog tretmana detektivske priče i odlično izgrađene atmosfere kojoj je detektivski zaplet samo okvir sa niz čisto filmskih zahvata koji se odlikuju naizmenično potentnim dramskim situacijama, vizuelnim bravurama i u krajnjoj liniji veštom izgradnjom atmosfere private dick filmova sedamdesetih. Uostalom, sedamdesete su filmski drugačija decenija od šezdesetih, a HARPER je ipak 60s film. DROWNING POOL je 70s film u punom smislu te reči.
Čini se da je ovaj film u svojoj recepciji imao problem toga što ga je režirao Stuart Rosenberg koji je često shvatan kao Newmanov hack (i u tome ima izvesne istine, Rosenberg je režirao neke njegove pet projecte poput WUSA) a tokom sedamdesetih već je bio period kada su autori ušli u žanrovski film i bili svesni svoje "autorske pozicije". Rosenberg nikada nije stekao taj status ali ovaj konkretni naslov nije slabiji od nečega što su u to vreme radili autori poput Bentona. Walter Hill sa DROWNING POOLom iako je trećepotpisani nastavlja posle HICKEY & BOGGSa talas izvanrednih private dick filmova.
Ako će DROWNING POOL biti zapamćen po nekoj sceni, to je onda naslovna scena bekstva iz ludničkog kupatila koja je pravi punokrvni 70s set-piece sa dosta suspensea i sjajnih rešenja na svim nivoima. Rosenberg je imao elitnog saradnika u liku vrsnog DPa Gordona Willisa koji je među onima koji su obeležili sedamdesete.
* * * 1/2 / * * * *
Čini se da je ovaj film u svojoj recepciji imao problem toga što ga je režirao Stuart Rosenberg koji je često shvatan kao Newmanov hack (i u tome ima izvesne istine, Rosenberg je režirao neke njegove pet projecte poput WUSA) a tokom sedamdesetih već je bio period kada su autori ušli u žanrovski film i bili svesni svoje "autorske pozicije". Rosenberg nikada nije stekao taj status ali ovaj konkretni naslov nije slabiji od nečega što su u to vreme radili autori poput Bentona. Walter Hill sa DROWNING POOLom iako je trećepotpisani nastavlja posle HICKEY & BOGGSa talas izvanrednih private dick filmova.
Ako će DROWNING POOL biti zapamćen po nekoj sceni, to je onda naslovna scena bekstva iz ludničkog kupatila koja je pravi punokrvni 70s set-piece sa dosta suspensea i sjajnih rešenja na svim nivoima. Rosenberg je imao elitnog saradnika u liku vrsnog DPa Gordona Willisa koji je među onima koji su obeležili sedamdesete.
* * * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment