Pogledao sam REC 2 Paca Plaze i Jaume Balaguera i moram priznati da se odavno nisam suočio sa filmom čije je postojanje toliko besmisleno. Pre svega, cela priča o novom/starom talasu horor filmova čiji je rediteljski koncept baziran na ovoj ili onoj vrsti dokumentarnosti za mene nikada nije nosio neku vrstu ontološke ekskluzivnosti. Film koji je znalački realizovan čak i u najkonvencionalnijoj postavci po definiciji može da bude izuzetno ubedljiv i pokušaj da se kroz tehniku snimanja uvećava ubedljivo9st oduvek mi je delovala poprilično debilno. Uostalom, meni su takvi filmovi obično zanimljiviji zbog tretmana dokumentarne ili televizijske konvencije na nivou medijuma a ne kao vid ubedljivosti. U tom smislu mi je i prvi REC bio zanimljiv pre svega kao film koji uvodi jednu čisto tehničkju konvenciju u pričanje priče, kao sve je snimljeno sa jednom kamerom pa je samim tim više komplikovanih kadar-sekvenci ili gore prizora odrađenih u jednom kadru i sl.
REC 2 kad je reč o broju kamera pokušava da bude kao ALIENS u odnosu na ALIEN. A i sama priča sa ulaskom vojske u lokaciju iz prvog filma asocira na Cameronov sequel. Međutim, sa tolikim brojem kamera kojima Plaza i Balagueto žongliraju naprosto se gubi potreba za zlopaćenjem gledalaca koji su u prvom RECu imali neki razlog što gledaju dekomponovane kadrove snimljene u tami. Sada gledamo to isto samo iz više pozicija, što istovremeno obesmišljava i pojeftinjuje koncept i traći gledaočevo strpljenje.
Ukoliko se o nečemu kao što je priča uopšte može govoriti u slučaju RECa, mislim da je to u REC 2 dovedeno do paroksizma jer su čini se Plaza i balaguero preozbiljno shvatili gimmick iz prvog filma. Naime u REC 2 je sada gimmick detaljno objašnjen a centar dešavanja je kuća iz prvog filma što nam sugeriše jako sujetan pogled na stvari a to je da se u prvom RECu dogodilo nešto vredno revisitovanja. Žao mi je što moram da objavim da se u prvom RECu koji je inače meni drag film nije desilo ništa vredno revisitovanja i da je ova vrsta analize događaja iz prvog filma vrlo bliska jednom od zvanično najgorih filmova svih vremena po svom konceptu a to je čuveni BEYOND THE POSEIDON ADVENTURE.
Nastavci su tu da bi ponovili formulu uspešnog izvornika u ovom ili onom smislu, ili kroz prenošenje likova ili nekih drugih svojstvenih okolnosti. U slučaju REC 2 preneto je ono što je najnevažnije u prvom filmu, a to je gimmick koji je izazvao nasilno ponašanje poludelih stanara, i ono što je u prvom filmu apsolvirano, a to je akcija na toj lokaciji. Mislim da je svakako i vizuelni koncept bio bitan deo prvog filma koji je trebalo preneti, a da je on u suštini jako pogrešno transformisan u ovom nastavku.
Uvođenje više kamera ekvivalentno je igranju multiplayer FPSa solo. Dakle, da, moguće je, ali istinske koordinacije nema nego se u drugog shootera prelazi bez jasne taktike, onda kada je onaj iz čije vizure u tom trenutku igraš taktički neupotrebljiv ili suviše ranjen i bez metaka. Ali, zar nije smisao igre upravo u tome da se snađeš kada si ranjen i bez metaka? Isto pitanje se postavlja i u RECu 2. Zar nije smisao jedne kamere u prvom filmu bio u tome da se ostvari integritet njenog prisustva u jednom prostoru i situaciji i da upravo kroz tu ograničenost jedne vizure narativ dobija svoj novi smisao odstupajući od Hitchcockove paradigme filma kao parčeta kolača. sa prelaskom iz vizure u vizuru, film ne dobija apsolutno ništa na dinamici, a samo otvara razne loose ends.
Izvorni REC je uvek balansirao na granici negledjivosti, da li je potrebno naglasiti da je REC 2 prelazi te da je uglavnom negledljiv i mukotrpan. Ovaj naslov je bio šlajfovanje u mestu za Plazu a u izvesnom smislu i za Balaguera koga manje cenim od Plaze. Nadam se da će shvatiti da je REC dead end i da će se krenuti u nekim drugim pravcima. Ni ovom filmu se ne može osporiti tehnička kompetencija i sasvim je sigurno da ih je obojicu ovaj naslov ustoličio kao cutting edge tehničare, i tim pre je važno da to stečeno znanje prikažu u nečem zanimljivijem.
* 1/2 / * * * *
REC 2 kad je reč o broju kamera pokušava da bude kao ALIENS u odnosu na ALIEN. A i sama priča sa ulaskom vojske u lokaciju iz prvog filma asocira na Cameronov sequel. Međutim, sa tolikim brojem kamera kojima Plaza i Balagueto žongliraju naprosto se gubi potreba za zlopaćenjem gledalaca koji su u prvom RECu imali neki razlog što gledaju dekomponovane kadrove snimljene u tami. Sada gledamo to isto samo iz više pozicija, što istovremeno obesmišljava i pojeftinjuje koncept i traći gledaočevo strpljenje.
Ukoliko se o nečemu kao što je priča uopšte može govoriti u slučaju RECa, mislim da je to u REC 2 dovedeno do paroksizma jer su čini se Plaza i balaguero preozbiljno shvatili gimmick iz prvog filma. Naime u REC 2 je sada gimmick detaljno objašnjen a centar dešavanja je kuća iz prvog filma što nam sugeriše jako sujetan pogled na stvari a to je da se u prvom RECu dogodilo nešto vredno revisitovanja. Žao mi je što moram da objavim da se u prvom RECu koji je inače meni drag film nije desilo ništa vredno revisitovanja i da je ova vrsta analize događaja iz prvog filma vrlo bliska jednom od zvanično najgorih filmova svih vremena po svom konceptu a to je čuveni BEYOND THE POSEIDON ADVENTURE.
Nastavci su tu da bi ponovili formulu uspešnog izvornika u ovom ili onom smislu, ili kroz prenošenje likova ili nekih drugih svojstvenih okolnosti. U slučaju REC 2 preneto je ono što je najnevažnije u prvom filmu, a to je gimmick koji je izazvao nasilno ponašanje poludelih stanara, i ono što je u prvom filmu apsolvirano, a to je akcija na toj lokaciji. Mislim da je svakako i vizuelni koncept bio bitan deo prvog filma koji je trebalo preneti, a da je on u suštini jako pogrešno transformisan u ovom nastavku.
Uvođenje više kamera ekvivalentno je igranju multiplayer FPSa solo. Dakle, da, moguće je, ali istinske koordinacije nema nego se u drugog shootera prelazi bez jasne taktike, onda kada je onaj iz čije vizure u tom trenutku igraš taktički neupotrebljiv ili suviše ranjen i bez metaka. Ali, zar nije smisao igre upravo u tome da se snađeš kada si ranjen i bez metaka? Isto pitanje se postavlja i u RECu 2. Zar nije smisao jedne kamere u prvom filmu bio u tome da se ostvari integritet njenog prisustva u jednom prostoru i situaciji i da upravo kroz tu ograničenost jedne vizure narativ dobija svoj novi smisao odstupajući od Hitchcockove paradigme filma kao parčeta kolača. sa prelaskom iz vizure u vizuru, film ne dobija apsolutno ništa na dinamici, a samo otvara razne loose ends.
Izvorni REC je uvek balansirao na granici negledjivosti, da li je potrebno naglasiti da je REC 2 prelazi te da je uglavnom negledljiv i mukotrpan. Ovaj naslov je bio šlajfovanje u mestu za Plazu a u izvesnom smislu i za Balaguera koga manje cenim od Plaze. Nadam se da će shvatiti da je REC dead end i da će se krenuti u nekim drugim pravcima. Ni ovom filmu se ne može osporiti tehnička kompetencija i sasvim je sigurno da ih je obojicu ovaj naslov ustoličio kao cutting edge tehničare, i tim pre je važno da to stečeno znanje prikažu u nečem zanimljivijem.
* 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment