Pogledao sam dokumentarni film PERSONA NON GRATA Olivera Stonea koji je nastao u okviru HBO serije AMERICA UNDERCOVER ali je potom eksploatisan i kao dokumentarni film na festivalima a ne samo kao TV program. U ovom filmu Stone pokušava da prikaže sukob između Izraelca i Palestinaca i odlazi na lice mesta gde uspeva da zabeleži niz zanimljivish stvari.
Naravno, izraelski političari su vrlo vesternizovani i oni u principu reprodukuju svoju liniju, nema tu mnogo iznenađenja, ali Stone uspeva da ih profiliše po stavu i da ima sreće te Netaniyahu ima jednu zanimljivu situaciju kada se tokom intervjua dogodi suicide bombing. Palestinci su takođe po svojim pričama, a naročito ekipa iz Hamasa u domenu očekivanog. I taj očekivani deo je u principu morao da bude takav, da bi se priča postavila u neki okvir. Stone se trudi da sve bude hiperkinetično kao i uvek kod njega i uprkos tome što je u zrelim godinama u montažu ulaže pubertetsku energiju što ja volim, ali sasvim je legitimno biti i zgrožen takvim zahvatima.
Ono što je biser dokumentarca, jeste Stoneov susret sa momcima iz Al Aqse koji su suicide bomberi sa agendom sekularne Palestine. To je ono što izdvaja ovaj film pored stila i to je priceless. Ukratko, momci su dosta suprotni našim predrasudama koje bi imali o suicide bomberima, deluju vrlo cool, staloženo, i što je najparadoksalnije, sekularno, čak sa izvesnim smislom za humor, a njihovi zahtevi su realni i uopšte ne liče na Osamine zahteve za neograničenim Džihadom i sl.
U svakom slučaju PERSONU NON GRATU možemo smatrati dosta pristojnim, nepristrasnim filmom u onom smislu u kome se Stoneova eksplicitna politička agenda može smatrati nepristrasnom. Ja sam u principu dosta pristrasan u celoj priči, pa ne mogu da ocenim jel film objektivan (ili konstruktivno subjektivan) ili ne, ali meni nije smetao, što dakle može značiti da je i on pristrasan. Ipak, rekao bih da nije, već da dosta dobro pokazuje suštinsku razliku u pristupima i metodima koja čini da se Izraelci i Palestinci zapravo ispoljavaju u različitim ravnima, jer Izraelci imaju suštinski sve poluge sile, suštinsku podršku najmoćnijih zemalja, a Palestinci su potpuno podređeni ali zato raspoloženi za vidove otpora neshvatljive oksidentalnom čoveku i sa slow burning simpatijama međunarodne javnosti što onemogućuje da se bilo koja od dve strane odrekne svojih zahteva koji su u nekoliko tačaka nepomirljivi.
* * * / * * * *
Naravno, izraelski političari su vrlo vesternizovani i oni u principu reprodukuju svoju liniju, nema tu mnogo iznenađenja, ali Stone uspeva da ih profiliše po stavu i da ima sreće te Netaniyahu ima jednu zanimljivu situaciju kada se tokom intervjua dogodi suicide bombing. Palestinci su takođe po svojim pričama, a naročito ekipa iz Hamasa u domenu očekivanog. I taj očekivani deo je u principu morao da bude takav, da bi se priča postavila u neki okvir. Stone se trudi da sve bude hiperkinetično kao i uvek kod njega i uprkos tome što je u zrelim godinama u montažu ulaže pubertetsku energiju što ja volim, ali sasvim je legitimno biti i zgrožen takvim zahvatima.
Ono što je biser dokumentarca, jeste Stoneov susret sa momcima iz Al Aqse koji su suicide bomberi sa agendom sekularne Palestine. To je ono što izdvaja ovaj film pored stila i to je priceless. Ukratko, momci su dosta suprotni našim predrasudama koje bi imali o suicide bomberima, deluju vrlo cool, staloženo, i što je najparadoksalnije, sekularno, čak sa izvesnim smislom za humor, a njihovi zahtevi su realni i uopšte ne liče na Osamine zahteve za neograničenim Džihadom i sl.
U svakom slučaju PERSONU NON GRATU možemo smatrati dosta pristojnim, nepristrasnim filmom u onom smislu u kome se Stoneova eksplicitna politička agenda može smatrati nepristrasnom. Ja sam u principu dosta pristrasan u celoj priči, pa ne mogu da ocenim jel film objektivan (ili konstruktivno subjektivan) ili ne, ali meni nije smetao, što dakle može značiti da je i on pristrasan. Ipak, rekao bih da nije, već da dosta dobro pokazuje suštinsku razliku u pristupima i metodima koja čini da se Izraelci i Palestinci zapravo ispoljavaju u različitim ravnima, jer Izraelci imaju suštinski sve poluge sile, suštinsku podršku najmoćnijih zemalja, a Palestinci su potpuno podređeni ali zato raspoloženi za vidove otpora neshvatljive oksidentalnom čoveku i sa slow burning simpatijama međunarodne javnosti što onemogućuje da se bilo koja od dve strane odrekne svojih zahteva koji su u nekoliko tačaka nepomirljivi.
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment